У оквиру “Дана Митрополита Амфилохија” вечерас је у крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења одржано вече посвећено академику Матији Бећковићу, као и додјела награде “Извиискра Његошева”.

Говорили су Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, академик проф. др Јован Делић, предсједник жирија, проф.др Иван Негришорац и члан жирија и академик Матија Бећковић. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је да пјесник Матија Бећковић није копирао нити допјевавао Његоша, али је препознат као насљедник Његошевог духа и настављач његовог дјела.

-Није написао нову “Лучу микрокозма” али је Матијина религиозна поезија луча у тами овог времена, запаљена тако да нит’ догори нити свјетлост губи, казао је Јоаникије.

Он је истакао да је Бећковић један од ријетких српских пјесника чију поезију народ не само радо чита и слуша, него и памти.

-Његово дјело нашло је мјесто у души народа, гдје ће кроз будуће вјекове и остати,казао је митропилот црногорско-приморски.

Он је навео да се Бећковић није срео са Његошем у времену и простору, него се са њим срео у поезији ван времена и простора.

–У цјелокупној Матијиној поезији, одјекују понекад тихо једва чујно, а некад снажно и јасно тонови религиозне поезије. Посљедњих година проломили су се као са неба слободни и усклађени звуци Матијине религиозне поезије кроз његове химне богу, поезији и Његошу, недостижном пјеснику српског језика, навео је Јоаникије.

Он је навео да је у Бећковићевој поезији главна ријеч бог.

–Он је једини пјесник и извор ријечи, казао је Јоаникије.

Академик Матија Бећковић навео је да у захвалност жирију који га је наградио и покровитељу који је награду омогућио, новчани дио награде коју је примио на Цетињу 1998. године приложио на ћивот светог Петра Цетињског и предао на руке митрополиту Амфилохију.

-После 24 године уочи Лучиндана у Саборном храму у Подгорици новчани дио награде прилажем на ћивот Амфилохија Радовића, и предајем у руке митрополиту Јоаникију, казао је Бећковић.

Он је казао да рођен на Божић – као Христов имењак – Ристо Радовић постао је Амфилохије.

–Небо и свети Лука због његових подвига ријешили су да га позову к себи у лучинске дане кад и светог Петра Цетињског, казао је Бећковић.

Он је навео да острошком ћивоту и ћивоту светог Петра Цетињског придружио се ћивот Амфилохија гдје ће народ моћи да се тјеши и прилаже своје молбе и жалбе.