Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Мода, врхунска уметност. Али, у овом лудом свету у коме је све знак, мода је постала и политичка порука, средство манипулације, речју – опис живота. За оне критичније и промућурније, чак и летимичан поглед на модне трендове представља неку врсту пројекције будућности.

Нема збора да политика претходи моди, али и да је у стопу прати.

У најкраћем, двадесетих година прошлог века жена је са пунђе прешла на буби-фризуру, а онда је почела да носи панталоне и да пуши. Феминизам и нови концепт стварности био је рођен. Обнављање света после Другог светског рата значило је, између осталог, и обнављање породице, па су жене опет биле женствене, путене, са шими-брустхалтерима и танким струковима у цветним хаљинама. Деца цвећа распустила су косе, девојке су побацале грудњаке, и џинс је постао мода младих и оних који то желе заувек да остану. ЛСД је у седамдесетим замењен новим дрогама, ноћним клубовима, шљокицама и идејом да је жена – зечица. Порнографски дискурс плејбој културе, накратко је замењен једном Ени Хол, женом интелектуалком која је одједном сувише обучена. Онда је дошао панк и ска, а женска мода је била мешавина порно, хипи, адолесцентског одбијања да се одрасте и подсмеха родитељима и институцији било које врсте. Друштвене развалине у деведесетим видљиве су свуда – слава криминала, и девојке које су жене гангстера – златни ланац, патике, тренерка, инат и отимање.

У тренутку кад на светску сцену ступају Кардашијани, свет је већ хрлио ка овоме у чему смо данас, мада је то мало ко видео. У фокус моде улази задњица, а са годинама које су следиле, жена све више личи на порно-звезду, а та идеја о јефтиноћи људског живота, полако се пробија у први план.

Данас су мушкарци обли и облапорни, а жене, судећи по манекенкама на најважнијим модним догађајима света, изгледају као гробови

Чак је и чувена Ким Кардашијан скинула једно петнаест килограма, офарбала косу и избелила обрве. Хероински шик поново се вратио на сцену, али сада са елементима краја света. Као да је крв живота исисана из представа о лепом и модерном.

Лица су бела и без обрва, тела су мршава и ванземаљска, тела су постала само носачи креације – свеједно да ли је креација модна или генетска.

Не пратити трендове – данас је један од моћних чинова слободе и побуне.

Дизајнери који су се одупрли глобалистичкој пројекцији света чине велику ствар и за себе, и за свет. А ту њихову раскош тек ћемо видети, кад ово лудило прође.

Извор: “То сам ја”