ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
У радовима државних историчара, пре свега оних из Института за савремену историју у Београду, уз партизане – ‘’Народноослободилачку војску’’, како их они зову – релативно често помиње се термин ‘’победници’’. Међутим, ово није у духу српског језика. Уз атрибут ‘’победник’’, подразумева се нешто неизречено, узвишено, што се односи на част. Када се на српском језику каже ‘’победник’’, мисли се на постизање победе на частан начин. Због тога, на пример, нико не каже да је Хашим Тачи био победник у дуелу са генералом Небојшом Павковићем, нити се уз такозвану Ослободичлачку војску Косова користи термин победници.
Осим лингвистички, коришћење атрибута ‘’победници’’ за комунистичку паравојску у Другом светском рату, није примерено ни када се ствар посматра са историографске тачке гледишта. Јер, за утврђивање победника, посматра се цели догађај, а не само један његов део, осносно, цела утакмица, а не само прво полувреме.
Црвена армија и Западне сила заиста су 1944/45. инсталирали комунизам на нашим просторима, као и у многим другим земљама. Али, после неколико деценија, што је за целокупну историју једног народа кратак период, показало се да је та идеологија губитничка. У свету, она се до данас одржала у свега још неколико држава. У оној форми каква је била у Југославији од 1945. до 1965, данас постоји још само у Северној Кореји.
У Србији, комунизам је формално укинут 1990. године, али се његови остаци упорно вештачки одржавају, било од стране појединих државних установа, попут оних које контролише Социјалистичка партија, било од стране међународних фондова, попут Сорошевог.
Историчари Института за савремену историју у корист партизана непримерено употребљавају и друге изразе, попут атрибута ‘’ослободиоци’’. Јер, они уистину ништа нису ослободили, већ су се 1944/1945. Немци плански повлачили из Србије и Југославије. На то повлачење били су натерани напредовањем Црвене армије са једне и западних савезника са друге стране, у правцу Берлина.
Коришћење афирмативних придева и атрибута за партизане није ништа друго до један од видова психолошког рата против Срба. Намера државних историчара је да читаоцима, односно јавности, подсвесно наметну позитиван став према партизанима. У основи, коришћење комунистичке терминологије у наше време, представља један од остатака њихове идеологије.
(”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора” у Чикагу, октобар 2022)
