Драматург и академик Душан Ковачевић синоћ је свечано отворио 65. Међународни београдски сајам књига, који ће под слоганом „Повратак написаних“ трајати до 30. октобра на Београдском сајму.

-Књига је лековита, лечи многе болести. Од давнина је позната као мелем за разум и душу. Зато је толико људи у обиласку ове наше сајамске библиотеке, рекао је Ковачевић у беседи на отварању.

Подсетивши да почиње „манифестација у славу књиге“, Ковачевић је истакао да са задовољством поздравља овогодишњег почасног госта Румунију, „са којом смо одувек имали добре суседске и родбинске везе“.

Штанд Румуније отворен је у присуству министарке културе и информисања Србије Маје Гојковић, румунског министра културе Лучијана Ромашкануа, амбасадорке Румуније Силвије Давидоју и Ливијуа Жикмана, председника Румунског Института за културу.

Гојковићева је подсетила да се Сајам књига одржава након две године одлагања због пандемије и истакла да је титула почасног госта оправдано припала Румунији, румунској књижевности и култури, „која је добро позната како светској, тако и читалачкој публици Србије“.

–Наступ Румуније као почасног госта још једна је прилика за продубљивање узајамног разумевања и јачање пријатељства две државе и наших народа. О томе сведочи и симболични слоган ‘Књиге за пријатеље‘, представљања румунске књижевности на сајму у Београду, истакла је Гојковићева.

Српска министарка је честитала Румунима „на оригиналном штанду и на заиста упечатљивом програму“, са представљањем преко 30 румунских аутора преведених на српски језик и више од 200 наслова, као и преко 30 догађаја током трајања сајма.

Песник Мирча Динеску је одржао Песничко-гастрономски рецитал у коме је подсетио на неколико историјских епизода из односа две земље. Према његовим речима, иза слике румунског сликара Јона Андрејескуа, коју је румунски председник Николае Чаушеску даровао југословенском колеги Јосипу Брозу Типу касније су пронађени уређај за прислушкивање.

Динеску је подсетио на однос Марије Обреновић и свргнутог румунског владара Јоана Александра Кузе, и додао да је „један геолог, који је доспео до положаја председника Румуније, био виновник најсрамнијег чина у историји румунско-српских односа“.

–Он је дозволио војним америчким авионима да користе аеродром у Темишвару за бомбардовање мостова и телевизије престонице једне европске земље која је имала несрећу да њом руководи политички некоректни председник, оценио је Динеску.

Румунски песник је подсетио да је тада објавио у новинама Франкфуртер алгемајне цајтунг чланак под насловом „Мува са моста“ у којем је објаснио метафорички да „ако хоћеш да ухватиш муву, прави је злочин бомбардовање мостова једног града само зато што мува зуји у њиховој близини“.