Пише: Горан Киковић (“Глас Холмије”)
У недељу 9. октобра 2022. у 15.сати обављена је посјета споменика краљу Александру I Карађорђевићу (1888–1934) у Тифранској клисури код Доњег Заостра, на старом путу Беране – Бијело Поље. Организован је историјски час под називом ”ВАСОЈЕВИЋИ И КАРАЂОРЂЕВИЋИ”на којем су говорили историчар Горан Киковић,публициста и предсједник Удружење добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране Миличко Трифуновић, те пјесници Милан Мане Цимбаљевић, Радован Обрадовић и Радоје Мишковић.
На дан погибије краља Александра Карађорђевића у Марсељу, 9.октобра 2022. године посјетили смо споменик краљу, који је подигнут у Тифрану 1929. године. Поред чланова Удружења Удружења добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору -Андријевица и Српског историјско- културног друштва ”Никола Васојевић”- Беране били су присутни и Доњозаострани чланови секције Удружења добровољаца, који су уједно и ”чувари” овог споменика посвећеном краљу Александру. Тим поводом разговарали смо за часопис ”Глас Холмије” са Зораном, Мијајлом-Кеком, Бориславом Душановим, Томиславом-Баћом Нишавићем и Бранком Радичевићем, који су радо прихватили да говоре о значају краља Александра за ово мјесто о животу некада и данас, о путу који је краљ изградио за три мјесеца и о томе да шта је год тада 1925.године краљ обећао када је посјетио Васојевиће и Црну Гору да је испунио јер, какав би био то краљ да обећа, па да слаже!
На спомен-плочи овог споменика који се налази у Тифранској клисури уклесане су ријечи, које задивљују и опомињу:
”БЕСМРТНОСТ ЗАСЛУЖУЈУ САМО ВЕЛИКИ ЉУДИ,
КОЈИ СВОМЕ НАРОДУ ОСТАВЉАЈУ ДОБРОЧИНСТВА”
Први наш саговорник био је Зоран Нишавић,мјештанин Доњег Заостра, који је истакао ”да са поносом долазим овдје сваке године 9.октобра на дан краљеве погибије да се прекрстим и помолим се Богу за његову душу. То чиним од 2006.године када је Удружење ратних добровољаца 1912- 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране, данас Удружење добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца Беране обновило ову спомен плочу. Ја сам још као дијете са својим вршњацима долазио овдје код споменика краљу, ујединитељу јер смо и тада знали да је био велики доброчинитељ и да је овај пут према причању наших старих који је спајао Беране и Бијело Поље саградио за три мјесеца. Причали су нам наши стари ђедови и баке да је краљ посјетио Беране 1925 године да је дочекан у свим мјестима кроз које је пролазио као што нико никада није дочекан и да све што је обећао да је испунио. За разлику од ових данашњих политичара који нијесу у стању да барем уклоне камење са његовог пута и да га удостоје да буде проходан за саобраћај, јер као што видите пут је и данас од Доњег Заостра до Шудикове у добром стању, јер је квалитетно урађен. Да је среће да је овуда асфалт и да је ово култно мјесто Берана да долазе туристи као у многим западноевропским земљама гдје су путеви, замкови и други стари објекти под заштитом државе и третирају се као туристичке атракције. Као што сте видјели пролазећи годинама овим путем Доње Заостро и ако је близу града Берана нема уређену инфраструктуру не можемо да приђемо кућама јер немамо адекватне путеве и ако су нам разни политички активисти пред изборе обећавали. Зато се овдје и данас говори ”е да је краљ жив он би још један саградио” не би ми ишли путевима пуних локви и бара него краљевим путевима као што су ишли наши преци путевима краља Александра. Зато је порука нас који цијенимо све што је урађено у вријеме његове кратке владавине да ”без краља не ваља,закључује Зоран Нишавић.
Борислав Душанов Нишавић, један од мјештана Доњег Заостра који је стални посјетилац краљевог споменика 9.октобра сваке године и велики његов поборник.
–Ја сам један од поштовалаца великог краља ујединитеља и ослободиоца, коме овдје сваке године одајемо дужну почаст на дан кад су га фашистичке снаге предвођене усташама Анте Павелића ликвидирале у Марсељу октобра 1934.године. Ми се на овај начин овдје сјећамо и његовг дјела посјећујући споменик који су њему из захвалностии подигли наши часни преци који су цијенили краља, који је волио и цијенио Васојевиће и Црну Гору у коју је рођен, јер је он спој двије српске династије Карађорђевића и Петровића, мајка му је била Зорка, кћерка краља Николе а отац Петар потомак славног вожда Карађорђа. Зато је наша порука са овога мјеста да се морамо сјећати наших славних предака, мученика и јунака какав је био Александар, јер као што је познато он је једини краљ који је два пута рањен једном у Кумановској бици а други пут на Солунском фронту. Као што и видите тешко се живи овдје у Доњом Заостру, јер су услови за живот све тежи, ми смо све сиромашнији, а владари који су управљали последњих деценија су све богатији да имамо бољег пута и да имамо воде јер село нема комплетног сеоског водовода што је један од услова живота не само на селу него свугдје гдје људи живе а ми ево у 21.вијеку немамо основне услове за живот. Зато се омладина исељава из ових прелијепих полимских села и одлазе нажалост за парчетом хљеба далеко од свог родног краја умјесто да живе у овој љепоти поред обала прелијепог Лима, јер многи су за Доње Заостро рекли да је бисер покрај Лима, закључује Борислав.
Наш саговорник и мјештанин Доњег Заостра Мијајло Кека Нишавић,један је од организатора посјете споменика краљу Александру од обнове споменика 2006.године.
–Мене су моји преци васпитавали у духу светих и часних ријечи: ”ко неће брата за брата тај хоће туђина за господара”. Тако моја породица и ја воли и поштује све наше српске владаре од Немањића до Карађорђевића, а један од њих који је за посебно поштовање је краљ Александар. Мој ђед Ристо имао је одликовања који је добио указима код краља и сви Заострани били смо како у ранијим тако и у Другом свјетском рату заклети краљу и отаџбини. Наравно, били смо одани Југославији све до 2006.године када је коначно нестала. Југославију је створио краљ Александар и то је била племенита идеја јединства међу народима истог коријена и поријекла. Па и ја сам се 1975.године заклео да ћу бранит Југославију, јер је заклетва света дужност човјека да воли и брани свој дом, породицу, племе, своју жену и дјецу.Познато је да су Срби народ који никога нису нападали али јесу увијек бранили своје огњиште. Срби нијесу никад били окупаторски народ него ослободилачки, тако су мене васпитавали моји преци. Тако се учило у уџбеницима историје. Што се тиче живота данас у Доњом Заостру поред ових инфраструктурних проблема нажалост исељава се и омладина а село стари, нема више момка да запјева и ђевојке да прошета кроз село, млади напустају и иду ”трбухом за крухом”, јер нема више фабрика и производње јер, све је опљачкано и уништено. Ако се овако настави нестаћемо зато апел властима да се угледају на краља и вријеме његове владавине када се градило на овим просторима, јер је краљ поред овог пута дао паре за изградњу тадашњег Дома трезвености у вријеме краљевине Југославије подигнуте су и зграде: гимназије, суда, општине Беране и други садржаји а ове године како чујем ниједна нова зграда није се изградила у Беранама све то говори о животу данас и некад.
Томислав Баће Нишавић, предсједник секције удружења за Доње Зостро Удрућжења добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца и један од организатора посјете споменика краљу у Тифранској клисури. Он каже: ”да са поносом долази код споменика витешком краљу ујединитељу и каже да су његови преци га васпитавали да се воли краљ и отаџбина, зато су и они били за краља и отаџбину.
–Ево као и што видите овај пут је стар 93 године али је бољи од многих путева који су настали у протеклих 30 година, јер овај пут је градио краљ и у њега се нијесу уграђивали тајкуни и лопови, већ је грађен квалитетно. Зато су оне земље у Европи које су краљевине и монархије стабилне и богате државе у којима владају закони демократије за разлику од наших простора гдје се Карађорђевићи и краљ Александар који је рођен на Цетињу, проглашавају за окупаторе. Како може бити окупатор онај који је рођен на Цетињу чија је мајка била књегиња Зорка ћерка краља Николе, он који је изградио Беране, Црну Гору 1925.године је пустио пут Пећ- Чакор- Андријевица- Беране је 1929.године направио такође пут Беране-Бијело Поље и зграде и објекте које је краљ саградио у Беранама, постоје и данас само што су овдашње власти оце зграде окречили и замијенили прозоре и ништа друго.
Он је обједињавао, градио, није рушио није завађивао као ови владари који су управљали Црном Гором последње 3 деценије, зато смо ми овдје сваке године да се сјетимо њега и његових великих дјела, дјела наших предака, јунака, паметара, домаћина … и зато ћемо се окупљати овдје и наредних година и наставићемо онамо гдје су стали наши преци да градимо и стварамо а не да рушимо и раздвајамо. Зато се надам да ће нове власти изградити путеве и водоводе отворити нова радна мјеста и да ће се овдје поново срећно живјети као некада од Триглава до Ђевђелије, јер сам прошао све те дјелове тадашње Југославије као шофер и то су била времена која би волио да се врате јер је дисало једном душом, сви су били као браћа, ане као данас комшије не говоре једни са другима.
Доњозаостранин Бранко Радичевић, каже за ”Глас Холмије” следеће виђење о нашем питању шта за њега значи личност краља Александра. Он је 1918.са нашим прецима ослободио ове просторе и све ујединио у велику државу Срба, Хрвата и Словенаца, касније названу Југославија. Био је велики хришћанин, помиритељ, миротворац, велика личност свога времена, зато је заслужио наше поштовање и једино му је Беране и наше удружење ратних добровољаца на челу са тадашњим предсједником Гораном Киковићем, обновило спомен плочу овдје у Тифранској клисури на старом путу Беране- Бијело Поље. Ја сам васптаван у духу љубави према Карађорђевићима, јер и моји преци су вољели Карађорђевиће и Југославију и ја сам се 1987.године у Струмици у Македноји заклео за Југолсавиј, коју је створио краљ Алњксандар, а разбиле су је велике силе и српски непријатељи са запада зато сам и остао вјеран својој заклетви и својим прецима што поручујем и младим генерацијама да поштују своје претке и да воле владаре који су градили и уједињавали народе, а не оне што нас разбијају и завађају.Познато је кроз историју да велики људи остављају своме народу велика дјела, како записаше обновитељи овог споменика на плочи коју подигоше 2006. Године.
У времену када је Југославија разбијена и створена суверена Црна Гора споменик је обновило удружење ратних добровољаца 1012-1918 потомака и поштовалаца Беране ујединитељу а никада се неће подизати споменици разбијачима и издајницима отаџбине, зато слава краљу Александру, ујединитељу и племенитој и слава идеји стварања велике заједничке државе Југолсавије а данашње вријеме и живот нас овдје на овим просторима може само побољшати нека личност попут њега. –закључио је Радичевић.
Да закључимо и истакнемо чињенице да је Краљ Александар Карађорђевић високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ”плакала цијела Лимска долина”. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… ”
