Саопштење Удружење бораца ратова од 1990. године

Противзаконити чин министара одбране и вањских послова Коњевића и Кривокапића откривања спомен плоче у Морињу уз аситенцију њихових колега из Хрватске и злоупотребу Војске Црне Горе, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује чином опасним по правни поредак, безбједност и сувереност Црне Горе, због чега не смије изостати адекватна реакција Владе, Скупштине и Врховног државног тужилаштва Црне Горе, као и Општине Котор у циљу санкционисања починилаца и отклањања причињене штете.

Нажалост, за незаконито постављање и откривање спомен-плоче у Морињу, од стране одметнутих министара одбране и вањских послова Коњевића и Кривокапића, одговоран је и предсједник Општине Котор Владимир Јокић који је, по Закону о спомен-обиљежјима био дужан да спријечи бесправно подизање овог спомен-обиљежја.

Тиме се Јокић, као одговорно лице у Општини Котор, поред утврђивања одговорности за нечињење, кандидовао и за изрицање новчане казне за прекршај у износу од 250 до 2000 еура, прописане чланом 48 став 1 тачка 1 Закона о спомен обиљежјима.

Истог момента када је сазнао за почетак радова на постављању спомен-плоче у Морињу, Јокић је био дужан да реагује забраном радова, а по јавној најави њеног откривања да учини све на спречавању ове манифестације.

Умјесто да јасно саопшти да Закон о спомен обиљежјима (члан 1) не препознаје основ за подизање овакве спомен-плоче, а што искључује било каква чињења Општине Котор на накнадној легализацији спомен-плоче, Јокић се ових дана упустио у противрјечне изјаве и тумачење закона који иду на руку њеном опстанку. При томе, Јокић није осудио на спомен плочи исписани срамотно – небулозни текст о наводној великосрпској агресији на Хрватску и сјећању на злочине да би се „осрамотили име и дух Црне Горе“.

Истичемо да је наводна великосрпаска агресија на Хрватску почетком деведесетих беспризорна лажавина у поратној удруженој мисији Ђукановића и Месића сатанизовања ЈНА, Србије и српског народа у циљу кривотворења истине о злочиначкој оружаној сецесији Хрватске и заташкавања почињених ратних злочина хрватске паравојске која је тај статус имала све до међународног признања Хрватске 22. маја 1992.

„Хрватски браниоци“ са спомен-плоче су припадници те проусташке паравојске која је 1. октобра 1991. напала јединице ЈНА у граничном појасу Дубровника са Херцег Новим и Требињем и том приликом, на подмукао начин, убила 24 и ранила преко седамдесет војника ЈНА од којих је половина била из Црне Горе.

Црногорско тужилаштво у сарадњи са хрватским, као и у случају Лора, заташкало је овај терористички злочин, обештетила „хрватске браниоце“ и ево им сада хрватски измећари Коњевић и Кривокапић живима откривају спомен-плочу, која мора бити уклоњена.