Пише: Ранко Рајковић
Јесен је доба селидби. Птичји род се сели на југ. Житарице се селе у силосе. Ђаци у клупе и на екскурзије. Умјетници на позоришне даске и концертне подијуме. У благим јесењим данима Црна Гора преко својих високих званичника уобичајене селидбе покушава надоградити нечим вишеструко значајнијим. По питању селидби Црна Гора најављује амбициозне планове и пројекте. У свом јавном обраћању представио их је Саво Кентера предсједник Атланског савеза Црне Горе и директор Агенције за Националну Безбједност Црне Горе.
Кажу да је селидба стрес. Када вам селидбу најави први човјек Атланског савеза и уз то до прекјуче први човјек Националне безбједности Црне Горе онда је то стрес на квадрат. Онима чији је неко страдао на Голом отоку стрес је на куб и који степен више.
Међутим и при стресу се мора остати рационалан. Балкански простори имају болна искуства са, на овакав начин најављеним и спроведеним колективним селидбама. Зато је важно не потцијенити упозорење али и избјећи хаос сваке врсте. У том смислу пар питања Саву Кентери као иницијатору и најављивачу масовних селидби:
1. Ко ће и како, толико велика исељавања организовати и спровести?
2. Што ће бити са родбином, комшијама и пријатељима оних које је Кентера маркирао за селидбу?
3. Коме ће све бити конфискована имовина и одузета лична документа?
Док Саво Кентера не институционализује своје пријетње исказане у јавно саопштеној изјави “Да коме се не свиђа нека иде тамо дје му је нека друга земља мила” ред је да се обратимо и људима којима је Саво Кентера упутио пријетњу.
Разумно је анализирати Кентерину изјаву. Дакле од стране челника Евроатлантског савеза и директора Агенције за националну безбједност Црне Горе са јавног скупа, медијски попраћеног, грађанима Црне Горе је саопштено да ће се “овдје баштинити западне вриједности а не неке друге и да ми суштински припадамо Западу”.
У тренутку када вам је Саво Кентера открио и објелоданио коме припадате жестоко је запријетио вашој индивидуалности и самосвијести. Упозорио вас је да по питању припадности не смије бити дилема и емоција. Нема више циле-миле. Ви припадате Западним вриједностима. Под хитно заборавите на емоције ако нећете да се суочите са евакуацијама.
По Саву Кентери емоције су једнаке издаји и треба да резултирају евакуацијама. Уколико гајите емоције према култури, језику, духу и менталитету словенског свијета, уколико слушате Чајковског, Стравинског, Шостаковича, уколико читате Достојевског, Набокова, Улицкају, дивите се руском балету, Нижинском Плисецкаји, Нурејеву, уживате у поезији Јесењина, Ахматове, Бродског, гледате слике Иље Рјепина, саосјећате с ознојеним бурлацима на Волги, буде вам маштарије и сентименте Сибирске тајге и његово дубоко, плаво Бајкалско око и притом вам под тим утицајима и на том трагу постају блиске срцу источне вриједности, мимо оних западних које ће се овђе баштитнити, онда вам Саво Кентера пријети изгоном из Црне Горе.
Прије него што попустите и капитулирате пред пријетњама Сава Кентере и тоталитарних режима које представља, у интересу очувања сопствене грађанске свијести подсјетите се на следеће.
Тектонски поремећаји и хидрографија који су обликовали природне вриједности данашње Русије, биљни и животињски свијет који их је населио, војске које су тим просторима крстариле као и дах и дух природних пејзажа који нађоше своје одразе у дјелима руске културе и умјетности неупоредиво су старији од НАТО пакта, Путина, Руско-Украјинског сукоба, душебрижништва ДПС-а и предсједника државе Црне Горе који је дубоко разочаран успоравањем пројекта Сава Кентере.
Будимо праведни и према Саву Кентери. Не заборавимо на увиђавност поступка којим нам је неувијено, уочи предстојећих избора, јасно наговијестио оно што слиједи. Мора се признати да је Саво Кентера нимало закулисно, већ отворено, искрено, на вријеме, и врло прецизно саопштио “Да коме се не свиђа нека иде тамо ђе му је нека друга земља мила”. Колико год дјеловала непријатно отвореност Сава Кентере у овом општем политичком мумлању треба цијенити.
Извор: журнал
