Испаљене су крстареће и балистичке ракете разних типова, ирански дронови-камиказе Шахид-136, који се по свој прилици на територији Руске Федерације масовно производе под ознакон Герањ-2. Ово занимљиво оружје, које се почело масовно примјењивати у септембру, потпуно је невидљиво за украјинске радарске и ПВО системе. Детектовати га је могуће искључиво по карактеристичном звуку и због тога су у украјинским медијима добили надимак „ирански мопеди“.
Према украјинским изворима руска војска данас је из стратешких бомбардера Ту-95 и Ту-160 испалила крстареће ракете Х101 и Х555. Стратешка авијација у досадашњем току рата ограничено је коришћена. Над Азовстаљом дејстововали су истина Ту-22 бомбардери, док масовнија примјена много моћнијих Ту-95 и Ту-160 до данас није забиљежена. Разорна ракета Х-555, представља модификацију ракете Х-55, уведену прије готово 4 деценије у употребу Совјетске армије. Има домет преко 2000 километара и носи 410 килограма експлозива. Украјнски извори тврде да су испаљени и балистичке ракете Искандери, али и С-300 ракете, које су из ПВО система модификоване у ракете земља-земља.
Коришћење застарелих совјетских ракета не би априори требало да значи да Русија нема довољно савремених ракета, већ да једноставно почиње да примјењује тактику коју по савјетима НАТО инструктора разрадила украјинска армија са америчким Хајмарсима. Наиме, по ономе што сам имао прилике да чујем у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорожској области, украјинска армија прво испаљује ракете ракете Точка-У, које се лако обарају, али играју улогу мамца за руску ПВО, јер кратко вријеме након њиховог обарања креће удар Хајмарсима, прије него се системи Панцир-С и С-300 допуне и поново оспособе за дејство. Пошто украјинска армија тврди да је њихова ПВО оборила један број ракета, не треба искључити могућност да су оне биле испаљене као «мамци» који су очистили пут за оне савременије и убојитије.
Представници украјинске армије изнијели су данас тврдњу да је Русија у ракетним ударима употријебила и ракете из вишецијевних бацача Торнадо. Ријеч је о модификацији совјетских ракета Смерч, уведеној у употребу руске армије 2016. године. Ово веома моћно оружје, испаљује навођене ракете калибра 300 мм, домета до 120 километара, а по карактеристикама превазилази хваљене америчке Хајмарсе. Имајући у виду конфигурацију фронта, руска армија Торнадом је вјероватно дејствовала по Харкову, Дњепропетровску, Запорожју, Кривом Рогу и могуће Одеси. До сада није било информација да су системи Торнадо коришћени у сукобу, што се објашњавало чињеницом да их је пред почетак рата руска армија имала свега 30-ак. Међутим током претходних 7 и по мјесеци руска намјенска индустрија ради пуном паром и њихов број могао је да се значајно повећа. Растерећење намјенске индустрије за производњу савремног оружја био је један од разлога због чега је Русија обичну муницију покушала да набави у Сјеверној Кореји и неким другим пријатељским земљама.
Украјински медији показали су свега неколико цивилних циљева у Кијеву, које су погодиле руске ракете, парк и спаљене аутомобиле у центру града. Међутим, украјински премијер Денис Шмигаљ изјавио је јутрос, након првог таласа ракетних удара, да је погођено 11 објеката стратешке инфраструктуре, у 8 области. Руски извори тврде да су погодиле 3 термоелектране у околини Кијева и по једну у Дњепропетровску и Хмељницком. Ови градови су дијелом остали без струје, а у Кијеву је метро престао са радом. Трафостанице су погођене у Лавовској, Харковској, Сумској и Полтавској области. Прве информације говоре да су оне, као и Тернопољска област, потпуно остале без струје и воде. Андреј Герус, предсједник Комитета Врховне Раде Украјине за енергетику позвао је све који имају струју да не укључују: „никаква гријна тијела, бојлере, шпорете, веш машине, микроталасне пећнице, (па чак) и електричне чајнике“. Према тврдњама украјнских медија капацитет Интернета у земљи пао је на само 17% у односу на јуче.
Са лица мјеста долазе информације и да су прекинути далеководи између Пољске и Украјине, али и подводни кабал између Пољске и Шведске, који пролази у непосредној близини недавно уништеног Сјеверног тока. Руске ракетне снаге нису гађале само објекте стратешке инфраструктуре, већ су демонстрирале и демонстрирале моћ. Погодак у пјешачки тзв. Кличков мост у Кијеву, ширине свега 6 метара, нема никакав стратешки значај, али представља заиста озбиљан подвиг. На сједници Савјета за националну безбједност Руске Федерације, тијела које је донијело најважније одлуке у земљи, почев од признања ДНР и ЛНР, предсједник Путин Украјину је оптужио да је поред диверзије на Кримском мосту, покушала да у ваздух дигне и гасовод Турски ток, те да је већ извршила диверзије према Курској нуклеарној електрани.
Украјинском државном и војном врху Путин је поручио: „Уколико и даље наставите да спроводите терористичке нападе на територију Руске Федерације одговор ће бит жесток и сразмјеран степену пријетње“. Дмитриј Медведев, бивши предсједник, премијер и актуелни потпредсједник Савјета за националну безбједност РФ, који је у јулу упозорио Украјину да би напад на Кримски мост бити црвена линија, данас је изјавио да је «прва епизода завршена, а биће ускоро и друга“. Кримски премијер Сергеј Аксенов поручио је украјинској страни да је «ово тек почетак“. Дакле, ескалација је по свој прилици пред нама.
Бруталност које су јутрос демонстрирале руска авијација и ракетне снаге многе у Украјини тргнуће из еуфорије, создане на релативним успјесима на бојном пољу у Харковској и Херсонској области, а распламсаној на државној пропаганди и циљаним лажима њихових западних покровитеља. Генерал Бен Хоџис, бивши командант НАТО у Европи тврдио је 15. марта да „Русија има људства и ракета за само још 10 дана рата, 6. септембра да „свијет треба да се припреми за крај Руске Федерације“, а прије 2 дана изјавио је да је „руска војска већ поражена“ и да ће је „Украјина коначно побиједити до Божића“. Лично не мислим да је елитини амерички генерал будала. Напротив, ове његове изјаве прије представљају пажљиво дозиран „вербални наркотик“ за украјинску војску и широке народне масе, из кога су их јутрос отријезнили брутални руски ракетни удари.
Разлоге за данашњи почетак систематског разарања критичне инфраструктуре Украјине поред одмазде за ескплозију на Кримском мосту, треба тражити и у именовању генерала армије, 55-тогодишњем Сергеја Суровикина за команданта свих снага у Специјалној војној операцији. Ријеч је о елитном официру који је још у младости показао да је спреман да изврши било који задатак. У августу 1991. као млади капетан ВДВ-а наредио је да се отвори ватра на демонстранте који су покушали да спријече кретање војне колоне, током покушаја министра одбране маршала Јазова, шефа КГБ-а Крјучкова и министра унутрашњих послова Пуга, да државним ударом свргне Михаила Горбачова и спријечи већ евидентан распад СССР-а. Генерал Суровикин због овога је хапшен од стране Јељциновог режима, али је на суђењу ослобођен одговорности и враћен у војну службу. Био је први командант руске војске у Сирији и највећи успјеси на том ратишту његово су дјело.
Последице данашњег разарања стратешке инфраструктуре Украјине пописиваће се данима, а могуће је да ће се бомбардовање наставити. У моменту када завршавам текст број погођених објетака стратешке инфраструктуре са 11, колико је пријавио јутрос премијер Шмигал, порастао је на 29. Толико је пријавила средином дана украјинска полиција. Брутално бомбародовање украјинску јавност данас је пробудило из хипнозе у коју су их бацили генерал Хоџиса и слични, да је Русија већ побијеђена. Стање свијести кијевског режима и тамошње јавности најбоље илуструје хистерија коју су упутили ових дана према милијардеру Илону Маску и бившем предсједнику САД Доналду Трампу. Овог првог сатанизовали јер је предложио да се под мандатом УН понове референдуми, а Трампа зато што је у суботу изјавио да преговори Русије и Украјине о миру морају почети одмах.
Током НАТО агресије на нашу земљу у центру Београда у првих неколико недеља срушене су зграде Генералштаба, Савезног СУП-а, РТС, ПЦ Ушће, па чак и Амбсада НР Кине. Русији је чак 7 и по мјесеци било потребно да достигне ниво ракетних удара које је нама одмах наметнуо НАТО. Рат од данас улази и нову, много интезивнију и разорнију фазу. Уколико украјинско руководство има и зеру обзира према властитом народу мора почети директне преговоре са Русијом, уз евентуално посредовање неке релативно неутралне земље, на примјер Турске.
Извор: ИН4С
