Реаговање Митрополије црногорско-приморске поводом јучерашњег текста који потписује “екипа Вијести”, а који је насловљен “Молитва за одабране” или “Гдје је био молебан за породично насиље”.

1. Да ли је изостанак одговора на новинарско питање, као легитимна опција у друштву слободне комуникације, разлог да се напише текст са двоструким аршинима, очигледно анти-црквено усмјерен?

2. Став Цркве о декадентности и штетности тзв. “Прајд” манифестација је у посљедње вријеме толико пута поновљен, а задњи пут јуче у позиву вјерницима на молебан, да је сасвим разумно и очекивано прећутати одговор на једно такво питање, које у том контексту дјелује као израз новинарске доколице, а не озбиљног интересовања.

3. Довољно је погледати призоре, маске и анти-естетику посљедних окупљања те врсте у окружењу, и присјетити се развратних момената са посљедњих манифестација ЛГБТ организација у Подгорици, па је лако закључити да њихове поруке у најмању руку узнемиравају оно што у нашем традиционалном васпитању сматрамо пристојним и честитим.

4. При свему томе, Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско никшићка, не позивају на насиље, спрјечавање нити ускраћивање нечијих права на слободан израз, већ траже молитвени сабор на другом мјесту и другога дана, управо – како би се смањила могућност било каквог конфликта.

4. Текст у Вијестима, нарочито његова редакцијска опрема (наслови, поднаслови, редослијед тема… ) колико су израз новинарске слободе, толико су израз нечега што је на граници непрофесионалности и недостатка добре намјере. Који принцип демократије афирмише право једној групи грађана да се окупе, а од окупљања друге групе праве баук? Поготово ако се оба скупа пријављују и организују у складу са законом.

Чему наслов “молитва за одабране”, када се из црквеног позива ни не назире да је учешће на молебану неком забрањено? Чему помињање породичног насиља у контексту овог молебана, када није ријеч ни о приближно сличним а не истим стварима?

Молебан је позив на окупљање вјерника и прилика да се пошаљу поруке у данима кад је црногорска јавност изложена добро организованој пропаганди која вријеђа јавни морал и традиционалне вриједности. На ту врсту пропагандне агресије узвраћамо примјереном молитвом.

А ако уредништво “Вијести” занима шта све Црква ради да предупреди настајање кривичних дјела, и како се брине о жртвама истих онда нека прошири свој простор за вијести из свакодневне пастирско-парохијске дјелатности, за извјештавање јавности о садржају разговора и молитви које се врше у свим храмовима, а поводом разних непочинстава и злочина и нека убудуће не прескачу и не заташкавају извјештаје са других молебана и литија које организује СПЦ, а које позивају на мир, покајање и помирење међу свим људима и грађанима наших градова.

Тек тада би критички осврт на овај молебан и на овај позив Цркве имао укус објективности и уравнотежености.