Са благословом архимандрита Бенедикта, игумана манастира Михољска Превлака, у великој гостопримници манастира, у недељу 2. октобра, одржано је повјесно слово о страдању српског народа.
Монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије Црногорско приморске, говорио је о мучеништву и страдању за Христа које је саставни дио историје српскога народа, од првих дана његовог сусрета са хришћанством до наших дана. Представио је континуитет мучеништва и самог манастира Михољска Превлака од почетка четвртог вијека, времена благовјерног цара Константина Великог, када су у олтар манастира положене мошти ранохришћанског мученика, преко мучеништва Превлачких монаха половином 15. вијка до мученичке крви митрополита Јоаникија Липовца, који је изникао у Столиву, у непосредној близини манастира. Повезао је путању мучеништва са разарањем манастира Михољска Превлака и разарањем Његошеве капеле 1916. и 1972. и направио паралелу са паљењем Пећке патријаршије 1981. Отац Павле је навео да сабор народа Божјег и процвјетала светиња Превлачка свједоче о неуништивости благодати Божје која се 1700 година излива на том светом мјесту.
Млади, али веома вриједни историчар др Немања Девић, научни савјетник у Институту за савремену историју у Београду, надовезао се излагањем о страдању нашег народа током Другог свјетског рата и првих поратних година, које је било посљедица идеолошких подјела и искључивости које је донијела богоборачка, комунистичка власт утемељена на лењинистичко – стаљинистичком моделу, који је и у самом руском народу пожњео десетине милиона жртава и прије и послије Другог свјетског рата. Навео је два веома потресна примјера из ратне и поратне историје српског народа кроз животне путање и страдања мајора Божидара Нектаријевића, Шумадинца родом из окриља Дивостина, јединог троструког витеза Карађорђеве звијезде, највишег војног одликовања тога доба, убијеног од Озне 1944. и Марка Бошковића, родом са Лијевањског поља, солунског добровољца, којему су супруга и осморо дјеце били жртве усташког ножа на самом почетку рата, у љето 1941.
Страдање и жртве ових див јунака српскога рода свједоче и показују да је мучеништво и страдање за “Крста од три прста” благодат и поука за све потоње генерације нашег народа јер су утемељени на Истини и Правди Божјој и зато свијетле и обасјавају наше историјске путање до краја свијета и вијека.
Извор: Митрополија
