Пише: Мирјана Бобић-Мојсиловић
Младе девојке и маторци који имају новац – то није само наша тема, то је тема данашње западне цивилизације, од Харвија Вајнстајна, преко принца Ендруа, до Епстајна, прича која је релативизовала све под капом небеском. А тамо где је све релативизовано, тамо је све не само дозвољено, него постаје и нормално.
Секс као друштвена, културна и политичка тема број један, само је врх леденог брега приче о положају жене данас, али и приче о положају човека уопште. Односи међу људима огољени су до коже. Моћни мушкарци (што би клинци рекли, „пунише”) постају идеал људске егзистенције коме сви теже. Јер моћни мушкарци имају све – између осталог и лепе и младе девојке које се у њиховим „гламурозним” животима смењују као на траци. Новац тако постаје еквивалент за секс, а младост – еквивалент за новац. У тој савременој игри отворених карата, младе девојке постају сексуалне играчке. Младићи без новца и моћи, ту немају шта да траже.
Један ријалити-отац, поводом скандалозне афере његове ћерке са дупло старијим ожењеним човеком, недавно је са лакоћом изјавио да његова ћерка није крива и да је ожењени мушкарац, пошто код куће не добија оно што жели, морао да оде код његове ћерке.
Младе девојке су путем медија и друштвених мрежа индоктриниране да изгледају и да се понашају као сексуалне раднице – ријалити-програми срушили су све баријере приватности
Овај отац не зна шта говори, али управо туга ове изјаве показује сав јад данашњег друштва. Кад отац хвали сексуално умеће своје ћерке, ми говоримо о симболичком крају света који познајемо.
Младе девојке су путем медија и друштвених мрежа индоктриниране да изгледају и да се понашају као сексуалне раднице – ријалити-програми срушили су све баријере приватности.
Камера, уведена у простор интимног, и чињеница да су учесници пристали на тај услов свих услова у ријалитију, и да за то буду плаћени, све њих, симболички или стварно, не само да доводи на ивицу проституције (од моралне до сексуалне) него показује нову норму – да је људски живот постао, иако плаћен, потпуно безвредан.
Томе служе друштвене мреже, таблоиди, трач-рубрике, телевизија, зар не? Забава је – секс, и „колико се то плаћа”. Свеједно да ли се ради о ријалитију, Инстаграму, папарацо фотографијама у таблоидима. Човекова цена исписана му је, такорећи, на челу. „Вредност” човека мери се бројем слика на некој јахти, сатом који носи на руци, поклонима које добија или даје, и које јавно приказује.
Људи су постали и плен, и ловци.
Томас Вулф би рекао: О, изгубљени, и ветром оплакивани!
Извор: Блог “То сам ја”
