Радоје Жугић се грчевито бори да остане у фотељи гувернера Централне банке Црне Горе и у трећем мандату, без обзира на ограничење од два мандата према Закону о ЦБЦГ. Иронија је да себе самог препоручује, пошто га је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић предложио Скупштини да буде поново изабран за гувернера, наводи предсједник Атлас групе др Душко Кнежевић .

-Хвалећи себе, Жугић је не трепнувши изјавио, да није умјешан нити одговоран за било које афере које му се стављају на терет!?, казао је Кнежевић о будућем избору гувернера Централне банке Црне Горе.

Он додаје да је само у случају стечаја Атлас банке и ИБМ банке Жугић више пута прекршио закон и извршио кривична дјела за која тек треба да му се суди, додајући да је стечај у Атлас банци уведен упркос чињеници што је у записнику о контроли Атлас банке из новембра 2018. године констатовано да је Банка поштовала изречене мјере од стране ЦБЦГ.

Извјештајем о контроли Атлас банке констатовано је сљедеће:

„Банка је континуирано под мјерама Централне банке и њено пословање се прати на дневном нивоу од дана 06.11.2015. године. Рјешењем донијетим дана 08.03.2017. године „П“ 03-75-3/2017, од Банке се захтијевало отклањање неправилности у пословању. Контролом је утврђено да је Банка поступила по мјерама Централне банке… Банка је извршила тражени износ за докапитализацију од 10 милиона еура“

–И поред чињенице и налаза контроле, ЦБЦГ донијела је рјешење о увођењу стечаја у Атлас банци, супротно закону. Као додатни аргумент који је ЦБЦГ искористила као разлог за увођење стечаја јесте блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона еура. Оваква одлука донијета је на паушално изведеним закључцима ЦБЦГ а прије правоснажне пресуде који се води против рјешења тадашње Пореске управе и Министарства финансија, казао је Кнежевић

Предсједник Атлас групе наглашава да је у поступку који је вођен пред Управним судом Црне Горе, почетком новембра 2021. године донијета прва пресуда у корист е-цоммерце клијената Атлас банке, којим се обарају рјешења Министарства финансија и Управе прихода и царина, по којима је обрачунат порез на добит е-цоммерце клијентима Атлас банке.

-Овим се Управни суд Црне Горе јасно одредио према поступању Управе прихода и царина и Министарства финансија према свим клијентима који су користили е-цоммерце услугу Атлас банке, а којима је Специјално државно тужилаштво блокирало средства у износу од 64 милиона еура код ове банке са аргументом да се ради о утаји пореза. Оваква пресуда упућује на то да су основани наводи акционара Атлас банке да је блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона евра у 2018. години извршена без законског основа и са намјером да се Банци нанесе штета, што је у коначном довело до стечаја у Атлас банци, подвлачи он.

Кнежевић наводи да чињеница да је суд поништио рјешење тадашње Пореске управе и Министарства финансија говори у прилог томе да ЦБЦГ није имала основ да предметно рјешење узме као мјеродавно, као и то да није имала основ да захтјева да Банка износ од скоро 64 милиона искључи из обрачуна ликвидне активе на основу захтјева СДТ.

–Поред свеобухватне контроле, ЦБЦГ спроводила је и циљну контролу платног промета која је обухватила и обављање платног промета е-цоммерце клијената. Записником о контроли нијесу констатоване неправилности као ни било коју сумња у пословању на основу које би се могло закључити да се ради о повреди закона у смислу прекршаја, а посебно кривичног дјела, што је касније тврдило СДТ. До данас није подигнута оптужница у предмету е-цоммерце-а, нити је било које лице од 400 правних и физичких лица која су била обухваћена истрагом, ни првостепено ни правоснажно осуђена. Све ово говори у прилог да је ЦБЦГ поступала противзаконито и на основу непотпуних и произвољних закључака и налаза према вољи појединаца у врху тадашње власти. За разлику од Атлас банке која је своју е-цоммерце услугу обављала у потпуности усклађено са правилима картичних асоцијација Виса и Мастер Цард, међународним прописима, позитивним прописима државе Црне Горе, друге банке које су копирале модел е-цоммерце-а биле су у позицији да прихватају само клијенте који послују у индустријама које Атлас банка није прихватала као регуларне и које нијесу биле усклађене са политикама које прописују картичне асцоцијације. Неке од тих банака и данас обављају дјелатности по истом моделу који је тада преузет од Атлас банке, али за те банке е-цоммерце услуга била је регуларна а иста услуга коју је пружала Атлас банка – није према мишљењу Жугића и тадашњег ГСДТ-а. Улога Жугића у спашавању Прве банке 2008. године вјероватно је била пресудна и за његову данашњу позицију, као и за све друге функције које је обављао у међувремену. За Жугића ни данас вјероватно није неморално то што је новцем грађана у износу од 44 милиона еура финансирао опстанак Прве банке. У односу на Атлас банку он своје поступање вјероватно не би назвао неморалним и свој приступ према Првој банци не би сматрао селективним. Очигледно је да су у случају Жугића морални принципи нестали и да постоји само један циљ – безусловно служење породици Ђукановић, подвлачи Кнежевић.

Као доказ криминалног дјеловања тима сектора за контролу Централне банке који је водио поступке контроле, стоји чињеница да је Тања Терић која је била вођа тима за контролу у Атлас банци, у току поступка контроле злоупотријебила службени положај због чега се против ње води кривични поступак, казао је Кнежевић и додао да у том периоду, по инструкцијама Жугића, привремена управа Централне банке у Атлас банци је извршила незакониту исплату 21,8 милиона евра повлашћеним клијентима, међу којима је био значајан број ВИП клијената добро котираних и повезаних са ДПС-ом, а који подаци и дан данас нијесу познати грађанима и оштећеним клијентима из чијих депозита су та средства противзаконито исплаћена.

Тања Терић је, како Кнежевић каже, за сада једина осумњичена у овом предмету а да су апослени у Атлас банци који су након увођења привремене управе извршавали налоге привремене управнице Тање Терић једини су који имају информације о депозитима који су противзаконито исплаћивани, будући да су извјештаји ЦБЦГ о привременој управи у Атлас банци проглашени тајним и као такви недоступни јавности.

-Неистине које Жугић износи на тако дрзак начин наочиглед чињеница које су широј јавности познате годинама и о којима медији дуже времена извјештавају, вријеђа интелигенцију и лаичке јавности, а стручној јавности и искуснијим познаваоцима прилика у Црној Гори говори о томе да се иза очајничког држања за фотељу крије крупни ризик од разоткривања осјетљивих информација и то се оваквим бескрупулозним лажима покушава камуфлирати. Није трула само фотеља др Радоја Жугића. Труо је и Савјет ЦБЦГ који је врховно тијело монетарне власти. У Савјету ЦБЦГ, тик уз Жугића, сједи Руждија Тузовић, бивши члан Одбора директора Плантажа, којем је из овог државног предузећа исплаћено 193 хиљаде еура за вријеме његовог мандата, а који је подршком бившем руководству давао подршку и захваљујући којем се данас Плантаже налазе на издисају. Улога Жугића била је да буде приватни гувернер породице Ђукановић, да вјерно служи њиховим интересима и да извршава налоге за које је добио све функције и богатство које је у току своје каријере стекао, и ту своју најважнију функцију је доследно извршавао, закључио је Кнежевић.

Извор: Борба