Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Бранка Веселиновић, чувена глумица, недавно је напунила 104 године. Са осмехом на благом лицу, у одличном менталном стању и са скоро дечјом радошћу, дала је интервју.
На питање шта је тајна њене дуговечности, можда су многи очекивали да каже како није пушила, како је јела много воћа и поврћа, како је спавала бар осам сати дневно, како је шетала сваког дана и како је радила гимнастику или нешто слично из арсенала савремених савета за добро здравље и дуг живот, којима нас обасипају медији, али бака Бранка је са лакоћом рекла само једно – чинити добро другим људима.
А чинила је то целог живота.
И треба да се добро замислимо над њеним речима. У сто четвртој години, ова бака која је проживела цео век окружена љубављу и смехом, има срце девојчице.
Чинити добро људима, та идеја водиља њеног живота која се и даље смешка у њеним очима и на њеном осмеху, велика је лекција свима.
Не учинити ништа да неко због вас плаче, али и утешити оне којима су бол нанели други, изазвати осмех на туђем лицу.
Бити добар, значи мислити о другима, не стављати себе у први план. Значи, не живети у фантазму победника, не такмичити се, не упоређивати се и наравно – не тријумфовати над туђим поразима. У најкраћем, то значи спавати мирно.
Јер, нико нам одавно није рекао да чинити добро другима пре свега чини добро нама. Разрешава нас горчине, мржње, беса, освете, зависти, отровних емоција које не могу ублажити ни органска храна, ни витамини, ни сто чучњева дневно.
Бити добар, у свету који промовише отимачину, гажење преко мртвих, освајање, славу, подвалу, такмичење, тежак је и велики божански задатак
Добро – лечи. Зло разболева.
Бити добар, то не значи само не чинити зло, то значи помоћи другом. Мислити о другом. Учинити нешто за другога. Бити добар, то такође значи, не тражити награду ни похвалу за учињено добро дело.
Бити добар, у свету који промовише отимачину, гажење преко мртвих, освајање, славу, подвалу, такмичење, тежак је и велики божански задатак. У култури која промовише нарцисизам, егоизам, која нам непрестано уваљује пропагандне мантре о самодовољности, доброта је остављена губитницима и небитнима. И не само то, доброта је исмевана. Бити добар, изједначено је са бити наиван или глуп.
Па ипак, за дуг живот и добро здравље, заправо, потребно је само то. Желети другима добро и учинити нешто за њих.
Другим речима – добро дело, добро је за душу и за тело.
Извор: блог „То сам ја“
