Пише: Светислав Домазетовић

“Мандић послао допис Ђукановићу са посланичким потписима: Тражимо повлачење предлога о скраћењу мандата, утисак који сте стекли да Лекић нема подршку је био погрешан.”
“Борба”

Што је значило УРИ, СНПу и ЦИВИСу, да не потпишу, када је требало, за Лекића
као мандатара, може се само нагађати. Једино је сигурно да су знали, да Мило то неће прихватити и да за то има законску подлогу.

На страну све, зашто и би, када они сами нису ставили потпис.

Што је уствари овдје каприц, политичка наивност, евентуална политичка корупција, а што све заједно, знаће се врло брзо, јер простора за досадашње, деценијске игре, више нема.

* * *

Поводи ли се логиком, да је позиција једно, а опозиција друго, никада се наша ситуација не би могла разјаснити и тиме ријешити.

Ако се пак, Скупштина и њени, свих боја посланици, Влада, све гране судства, тужилаштво и полиција, посматрају као један, некада више, некада мање деценијско – камелеонски, уштимован интересни оркестар, којим диригују разне домаће и стране службе, слика постаје јаснија.

Дода ли се ту новац комбинован са, за уцјењивање, врло погодним, реповима прошлости страначких првака, све, попут приче из буквара постаје јасно, без обзира да ли он има 30 или 32 слова.

* * * * * * * * *