Пише: Игор Дамјановић (“Ало”)
Након два мјесеца релативног затишја на фронту и пропасти украјинске офанзиве на Херсон, у којој су према руским тврдњама страдале хиљаде војника и уништене десетине јединица борбене технике, украјинска армија је у Харковској извршила је своју најуспјешнију операцију од почетка рата. Фронт је пробијен код града Балаклеје.
Након губитка контроле над тим градићем од 25.000 становника, руско војно руководство да би избјегло ризик од опкољавања донијело је одлуку да потпуно напусти већину територије Харковске области коју су контролисали, укључијући и Изјум (50.000 становника) и Волчанск који се налази тик уз државну границу. Руска армија напустила је и западну обалу Купјанска, градића у коме је 5. јула Алексеј Турчак изјавио: „Русија овдје остаје заувијек и никада неће отићи“. Турчак обавља дужност потпредсједника Савјета федерације и генералног секретара владајуће Јединствене Русије, те представља најекспониранију политичку фигуру Москве на територији Донбаса и области заузетих након 24. фебруара. Имао сам прилике да средином априла заједно са њим и Денисом Пушилином посјетим школу и болницу у Мариупољу, читавих мјесец дана прије предаје Азовстаља. Становници Харковске области који су у јулу повјеровали Турчаку, а нису били у стању да на вријеме побјегну, сада преживљавају пакао.
Влада у Кијеву саопштила је да је у Балаклеји образовала „филтрациони центар“ кроз који ће проћи сви за које постоји сумња „да су сарађивали са окупатором“. Под сарадњом они не подразумијевају рад у администрацији, или узимање руских пасоша, већ и пријем хуманитарне помоћи. Злогласна украјинска тајна служба СБУ показала је фотографије ухапшеног предратног шефа полиције у Балаклеји, а долазе информације да су исту судбину доживјели и учитељи који су били пристали да у школама предају на руском језику и по руским програмима. Ирина Верешчук, потптредсједник Владе Украјине саопштила је да су ухапшени учитељи «починили озбиљан злочин против државе», да ће бити «суђени за кршење закона и обичаја рата», да се према њима «неће примијенити Женевске конвенције» и да је за њихове преступе предвиђена «казна до 12 година затвора».
У Волчанску куће и станови оних који су сарађивали са руском армијом масовно се обиљежавају словом З. Колоне, које се мјере хиљадама аутомобила, несрећника који из предатих области Харковске области бјеже ка Русији и ЛНР мног подсјетиле су нас на егзодус наших сународника из Крајине. Када избјегличким колонама додамо да украјинску армију у селима и градовима над којима су повратили контролу готово да нико није дочекао као ослободиоце, односно наводно одушевљени на снимцима могу се буквално избројати на прсима једне руке, комплетира се слика расположења становника источног дијела Харковске области.
Важан моменат успјеха на Изјумском правцу представљао је и продор ка Красном Лиману, стратешки важном граду у ДНР, близу границе са Харковском области, заузетом у јуну. Пад Красног Лимана довео би у опасност да се комплетна војска груписана око Изјума нађе у окружењу. Ипак, браницои Красног Лимана, упркос тоталној инфериорности у људству и техници успјели су да одбију све нападе захуктале украјинске армије и задрже контролу над градом. Како јављају дописници руских медија из самог града, по испољеном хероизму посебно се истакао добровољачки одред „Барс 16“. По информацијама које су са терена стигле у недељу украјинска армија у градићу Угљедару (15.000 становника), који се налази отприлике на пола пута између Доњецка и Мариупоља спрема нову офанзиву уклања сопствено минско поље. О великој концентрацији борбене технике и пјешадијe у Угљедару последњих дана имали смо више информација.
У јуну сам боравио у подручју Угљедара и имао прилике да на првој линији разговарам са борцима пјешадијског батаљона Милиције ДНР. Посебан утисак на мене оставио је њихов командант Виктор Москаленко, тежак инвалид, током ранијих ратних операција изгубио је ногу и креће се уз помоћ протезе. Успјех офанзиве код Угљедара озбиљно би угрозио градић Волноваху и низ околних мјеста и пресјекао стратешки важну трасу Доњецк – Мариупољ. Лично могу да потврдим да борцима Милиције ДНР не фали личне храбрости, али руско војно командовање овога пута не би никако смјело да понови пропусте из Балаклеје. Крајем августа и почетком септембра украјинска армија је системима Химарс уништила командна мјеста у том граду, али то руском војном врху није било упозорење да тамо пребаци допунске снаге и успостави ефективну линију одбране.
Постоји наравно и претпоставка да Угљедарски правац неће бити мјесто новог удара. Ризик од украјинске офанзиве постоји и у Јасиновати, области на око 15 км од Доњецка, кроз коју пролази линија фронта. Телеграм канали блиски руској армији, објавили су да је украјинска армија тамо концетрисала много борбене технике и сакрила је у хангаре и друге објекте по пољопривредним добрима. Уколико крене удар из правца Јасиновате први на удару нашао би се град Макејевка,
На успјехе украјинске армије руско војно командовање одговорило је у недељу вече бомбардовањем термоелектрана у Харкову и Дњепропетровској области. У недељу вече источне и централне области Украјине остале су без струје, а колапс система снадбијевања електричном енергијом пренио се и на сусједну Молдавију. Возови су стали широм Украјине, метро је престао да ради у Харкову, а тролејбуси су се услед пада напона запалили. Данас на територији Украјине постоји 15 великих термоелектрана и 4 нуклеарне електране. Буквално све су пуштене у употребу у вријеме Совјетског Савеза. Нула нових енергетских производних постројења само је још једна илустрација успјешног развоја Украјине током 30 година њене незавиности.
Удари ракетама Калибар и Х-101 по електранама несумњиво су спласнули ентузијазам украјинских грађана кога су подигли успјеси њихове армије у Харковској области. Да ли је ово само било једнократни маневар руског војног руководства са циљем упозорења, привременог притиска на цивлино становништво, или радикална промјена војне тактике показаће наредни дани. Јуче нових удара по електроенегретском сектору није било.
Сјетимо се и да је НАТО пакт након неуспјеха офанзиве ОВК на Кошаре и готово никавих резултата њихових ваздушних удара по бојеву способност ВЈ, почео да графитним бомбама гађajy наше електране, масовно баца бомбе са осиромашеним уранијумом и на крају запријети да ће са земљом сравнити Београд.
Колико ће далеко против Украјине ићи руско војно и политичко руководство остаје да се види. Оно што би свима требало да буде јасно је да руско војно и политичко руководство текући рат никако не би смјело да изгуби.
