Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар и историчар
Од 26. до 30. августа, група међународних новинара имала је прилику да посјети Крим и да види како санкције Европске Уније утичу на Крим. Аутор овог чланка је као једини новинар из Црне Горе био дио тима иностраних новинара. Треба подсјетити, Крим је поново постао дио Русије 2014 године. У марту те године на Криму је одржан референдум, гдје је апсолутна већина грађана гласала за уједињење са Русијом. То не изненађује имајући у виду да и док је Крим био дио Украјине, већина грађана је била проруски орјентисана а руски језик је био доминантан.
Када је у Кијеву, током Мајданског преврата, легитимна власт смијењена и доведена нова антируска, а све у организацији америчких специјалних служби, локално становништво на Криму то није прихватило. Јер и данас када питате обичне грађане Крима шта мисле о повратку Крима у састав Русију, рећи ће вам: ‘’Ми смо чекали дуго времена да се вратимо под окриље насе отаџбине Русије’’.
Међутим, после повратка Крима у окриље Русије, оштре санкције Европске Уније су уследиле. Укратко, санкције Европске Уније према Криму се састоје у комплетној забрани увоза и извоза производа са Крима, као и било каквој пословној сарадњи са обласћу Крим.
И овде долазимо до кључног питања, како су санкције утицале на Крим? На основу свега што сам видио, могу са сигурношћу рећи да су санкције позитивно утицале на Крим. Производња вина је на Криму доживјела процват. Огроман новац је уложен у нове и постојеће винарије, све са циљем да квалитет вина буде на завидном нивоу. И зато је данас кримско вино боље од већине европских вина. Санкције су ту утицале позитивно, јер са затварањем европског тржишта на којем кримска вина раније нису имала велики промет, сада је отворено велико руско тржисте али и тржиста Азијско – Пацифичког региона.
Осим вина, које на Криму има традицију дугу 2000 година, могао сам видјети да се и друге гране економије убрзано развијају на Криму. То се пре свега односи на кримску пољопривреду, чији резултати су видљиви свима. Такође, на Криму се посвећује значајна пажња технолошком развоју, па се тако данас батерије за електричне аутомобиле производе на Криму. Са тим батеријама, електрични аутомобили ће бити снадбијевани кроз цијелу Русију, а у годинама које долазе и по цијелом свијету. Свакако, туризам је данас веома важна грана привреде Крима. Оно што се може одмах примјетити током доласка на Крим преко новог аутопута који је изградила Русија, је веома велики број туриста. Такође радови на новим аутопутевима и локалним путевима, су видљиви свуда, јер Русија сада улазе новац који није улагала Украјина док се Крим налазио под њеном управом.
Током посјете Саки електрани на природни гас на Криму у власниству КРYМТЕТС компаније, могли смо видјети турбине које су комплетно произведене у Русији, и које су после успјешног двогодишњег пробног рада, добиле дозволу за стални рад.
Потреба за стварањем такве електране на природни гас појавила се пре осам година. Након што се Крим вратио у наручје Русије, Украјина је одмах прекинула све системе за напајање полуострва струјом. Пошто је Крим био 80% зависан са енергијом од Украјине, Крим је буквално остао без свијетла. Полуострву су одмах обезбијеђени покретни системи за напајање али се одмах почело и са изградњом нових капацитета.
Компликације током овог периода су настале због санкција, јер није било могуће наћи увозне дјелове, а готово сви производни капацитети на Криму су рађени уз употребу производа Сименс и Џенерал Електрик. Управо зато, руски инжињери су почели да развијају и производе опрему за Саки електрану на природни гас.
Електрана на природни гас Саки укупне снаге 120 мегавати(МW) изграђена је за годину дана, што је рекордно време за овакве објекте. Обично је потребно најмање 2,5 година. Истовремено, фабрика је изграђена без привлачења икаквих буџетских средстава, искључиво од стране инвеститора – компаније КРИМТЕЦ (КРЫМТЭЦ) са Крима.
После пуштања у рад електране на природни гас, сва пажња специјалиста је била усмјерена на рад постројења и нове опреме, зато што нико са сигурношћу није могао знати како ће све функционисати у пракси. Међутим, сада после изузетно успјешног двогодишњег пробног рада, са сигурношћу можемо реци да се ради о врхунској технологији која се показала бољом од увозне европске. Управо зато, руске турбине из електране Саки су већ тражене у другим дјеловима Русије. А после задовољења руских потреба, почеће се са извозом на светско тржисте. Истовремено, електрана на гас Саки постаће полигон и центар за учење стручњака који ће ову опрему користити у својим електранама у другим регионима и државама.
Поред тога, ове године је пуштена у комерцијални рад прва виртуелна електрана у Русији на бази електране на природни гас Саки. Ово је дигитални близанац електране и прототип је постојећих производних објеката фабрике: турбина, котлова, помоћне опреме, електричних инсталација итд. Дигитални модел помаже да се параметри опреме мијењању и унапређују много брже и сигурније од рада у ручном режиму. Креирани софтверски производ је такође руски домаћи развој и креиран је од нуле од стране руских стручњака. А сада се управљање свим процесима у електрани на природни гас Саки врси само уз употребу руског софтвера.
Тренутно представници највећих руских енергетских компанија редовно посјећују електрану на природни гас Саки како би се упознали са радом опреме у индустријким условима и припремили се за њену имплементацију у својим објектима.
