Доктор наука безбједности, универзитетски професор Веселин Конатар оцијенио је за “Дан” да је сасвим реална могућност да је у контексту свеопштих догађања у Црној Гори сајбер-напад на владину информатичку инфраструктуру могао бити организован и доћи како од појединаца, тако и од организованих криминалних група. Он каже да криминалне и терористичке организације не жале новац за регрутацију високообразованих кадрова из свих области.
Државне институције се још нијесу избориле са сајбер-нападом на сајт Владе Црне Горе, а званични су саопштили да се ради о једном од највећих напада, те изнијели сумње да иза њих стоје руске службе.
Национални центар за одговор на рачунарско безбједносне инциденте у сајбер простору Црне Горе – ЦИРТ јуче није могао пружити никакав одговор на сајбер нападе јер су га хакери блокирали. Толико о одбрани од сајбер напада, иако за овакво стање не можемо оптужити само ЦИРТ. И у јучерашњем саопштењу Службе за односе са јавношћу Владе Црне Горе у којем су препоруке које садрже превентивне мјере, како грађани не би постали жртве превара и сајбер напада истиче се број телефона на који треба пријавити сајбер нападе јер “је тренутно сајт за пријаву инцидената недоступан (www.цирт.ме)”. А недоступан је јер је под сајбер нападима. И ФБ профил ЦИРТ-а је ажуриран посљедњи пут у јуну.
– И оно што је посебно интересантно јесте да министарства иностраних послова, одбране и финансија, АНБ, банке нису били мета напада. Можда нисам у праву, али сматрам да су додатна хаотизација стања и успоравање одређених процеса у земљи били кључна детерминанта за избор мета, изјавио је Конатар.
Подсјећа да је неколико часова након изгласавања неповјерења Влади Дритана Абазовића, према наводима владиних званичника, услиједио, најтежи од времена референдума, сајбер-напад на владину информатичку инфраструктуру због чега су сајтови Владе Црне Горе, Пореске управе, тужилаштва, судова и Електропривреде недоступни корисницима.
– У кратком року услиједила је изјава директора Агенције за националну безбједност (АНБ) Сава Кентере да је напад изведен у режији руских обавјештајних служби, на шта се позива и директор Директората за електронску управу Душан Половић, који, мислећи на Црну Гору, тврди да је “ситуација у сајбер-простору алармантна”. Потом је упозорено да мета напада могу бити електроенергетски систем и водоводи. Дакле, први и једини извор о умијешаности руских обавјештајних служби је АНБ. Такође, изненађујуће брзо је процијењено и да трајна штета информатичкој инфраструктури није наступила, нити компромитација података грађана, за шта је потребно много више од утрошеног времена, истакао је Конатар.
Према његовим ријечима, могло се уочити да је, за разлику од рецимо сајбер-напада усмјереног против Естоније 2007. године, једне од најинформатизованијих земаља свијета, који је трајао више дана и за мету имао сајтове министарства иностраних послова и правде, медија и банака, мете сајбер-напада на црногорску инфраструктуру биле су другачије биране.
– Напад на естонску критичну инфраструктуру довео је до тога да естонски министар одбране затражи примјену члана 5. Сјевероатлантског уговора, који предвиђа колективну одбрану нападнуте земље. Реторичка драматизација сајбер-инцидента у Црној Гори није довела до активирања члана 5. На крају, превише је аргумената који бацају сумњу на тврдње које су дошле из АНБ-а. Уосталом, чак и да постоје необориве чињенице да је напад географски дошао из Москве, они немају никакву доказну снагу против Русије и њених служби. Обавјештајне службе скоро никада нападе ове врсте не изводе са матичне територије, сматра Конатар.
Извор: Дан
