Пише: Иван Милошевић
Шта се све ради и шта да се ради? Након пада Дритана све партије су рекле своје. Могло би се то дефинисати као да сви хоће да сарађују, али нико не жели да до договора дође. Већина странака је закопчала страначка одијела до гуше и прије ће се угушити него што ће рећи да им је вруће и да је вријеме да се пресвуку и да обуку лакшу одјећу. Не, па да хљеба неће јест! Тако је како они кажу, па да стане планета они би остали при своме страначком ставу! Углавном, договор некадашње парламентарне већине даљи је него што је био у вече 30. августа и прије ће кокошка проговорити, него што ће они наћи заједнички језик!
Када са стране гледам парламентарну већину од 30. августа, мимо ДФ-а, сви ми изгледају као дјеца ДПС-а! Лидери странака одрасли су у времену када је ДПС одређивао и управљао цјелокупним друштвеним истемом и када је одлучивао када ће петао да кукуриче и ко ће бити управник зграде! Млади и дечки који обећавају и који данас воде већину странака из побједничке коалиције од 30. августа стасавали су у времену када је Мило играо баскет у Његошевом парку и када се шишао у центру града и када су његови пулени кућама одлазили са државним фотељама које су им биле род најрођенији. Стасавали су у времену када је већина грађана живјела биједно, а лидер ДПС-а је живио као краљ, имао свој двор, помоћнике и јатаке у свим државним сферама. Контролисао нам је и снове и то не само нама обичнима, него и овим данашњим лидерима и лидерчићима који су постали страначке вође са армијом страначких телала својих и партијских заслуга. Што је мањи данашњи страначки лидер, то је већа његова тобожња политичка моћ! И када се преко леђа других ушуњао у парламент и када тамо има између једног и девет посланика, мисли да без њега сјутро ујутру Сунце не би излазило и да уколико се он не пита Морача би текла узбрдо и умјесто у Скадарско уливала би се у Билећко језеро!
Такве политичке претензије мислим да су стечене одрастањем у времену ДПС диктатуре и страначке мануфактуре која је само грабила за себе, а другима није остављала ни мрвице. Тако ни ови нови страначки лидери и њихова армија полтрона и тапкароша сматрају да су богомдани за политику и да без њих Црна Гора не би постојала! И можда су мањи проблем вође, али највећи проблем су полтрони око вође који би све урадили само да вођа буде задовољан и да са њим попије кафу и пожали му се како је синоћ лоше спавао, јер је контао како да спаси ову земљу и њен народ од сиромаштва и слуганства! Армија полтрона одгајана у времену ДПС диктатуре и данас гаји култ страначког вође и не жали паре и труда да га додатно учврсти! А вођи не да само то годи, него га претвара у политичку копију лидера ДПС-а од кога све зависи, па и то да ли ћеш доручковати јаје на око или ћеш тражити нешто прженије!
ДПС је оставио такве посљедице на политику и младе политичаре да ће требати деценије да се од њих излијече. А како се они понашају изгледа да те деценије нијесу почеле да броје ни прве дане!
Када се то преведе на политичку збиљу то значи да се против ДПС-а не могу борити лидери странака који су попут лидера ДПС-а и који имитирају његов унутарстраначки, али и јавни метод владања! Због опсесије и угледа на лидера ДПС-а млади страначки лидери и када су ријечима против Мила, негдје у неком дијелу сиве масе имају разумијевања за њега и не желе да га сруше, баце у прашину и јасно кажу ко и шта је ОН! Као да би тада рекли ко су и шта су они, а очигледно да им се та истина не би свидјела!
Дјеца ДПС-а расту и развијају се и након ДПС-а! Можда је то наша највећа зла коб која нам не дозвољава да живимо као сав остали нормалан свијет! Уколико тај свијет и постоји!
