Пише: Светислав Домазетовић

“Европска инвестициона банка је од 2006. године Црној Гори одобрила пројекте у вриједности преко милијарду евра у јавном, али и приватном сектору – казао је у интервјуу за Побједу в. д. управног директора огранка ЕИБ Глобал Маркус Берндт.”

* * *

“Министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић казао је да нема информација о томе колико су одмакли преговори између компаније Нексан бизнисмена Миодрага Давидовића и Тошчелика о преузимању Жељезаре.” (“Вијести”)

* * * * * *

Ове, у нашој константној политичко економско медијској џунгли, поприлично сакривене ситуације, привукле су моју пажњу.

Са дешавањима у Жељезари, директно је (по)везана прича о продаји дијела фабрике Давидовићевог “Нексан”-а руском произвођачу алкохола и уједно будућем послодавцу 300 нових радника

Временско поклапање продаје једне, а куповина друге фабрике, снажно намеће закључак, да ће Давидовић добијене милионе преточити у Жељезару, тј. да ће тако спасити егзистенцију (и животе) никшићких радника, измучених дугогодишњом турском управом.

О профиту, покретачком мотиву свих тајкуна овог свијета и медијски сакривеном присуству (церемонији потписивања купопродајног уговора) Младена Рабреновицћа – Предсједника Управног одбора, за СДТ и Виши суд интересантне “Запад” банке такође, ни једне једине ријечи.

* * *

Рад ЕИБ-а дјелује врло индикативно, посебно овако на “Побједином” папиру.
Међутим, 98 одсто грађана мале Црне Горе, се тек, после овог интервјуа, могла упознати са том милијардом, јер видљивог напретка за пучанство, њихов бољи живот, није било.

Додуше, онако ђутуре, набрајао је вд банке (мора да су то копирали од наше прошле Владе) гдје је што пошло…

Али, правог табеларног приказа, по времену и сумама, гдје се све утопила милијарда, нема нигдје.

Не траже га ни, увијек правдољубиве, НВО организације…

Интервјуом се испоставило да је и ИРФ, у предметном периоду, био њихов, један од главних компањона.

О стварној кредибилности овог партнера, доста ће се, у наредним данима, још сазнати.

* * * * * * * * *