Пише: Иван Милошевић

Равногорска идеја данас у Црној Гори је на прекретници. Претходних година већином се њена афирмација темељила на неколико слободних излета појединих интелектуалаца и на 7. и 8. август када се у Горњем Заостру одржавао народни сабор посвећен војводи Павлу Ђуришићу и његовим борцима из тога краја. И прије два дана у Горњем Заостру и то по двадесети пут окупили су поштоваоци традиције ЈВуО и генерала Драже Михаиловића и војводе Павла Ђуришића. Да се сабор одржи и то по 20-ти пут најзаслужнији су мјештано Заостра, али и неуморни радник и функционер Нове српске демократије из Берана, Горан Киковић! Све је протекло уз промоцију књига, наступа гуслара и пјесника, присуства војвода из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Ипак, утисак је да је вријеме да се размисли о другачијој презентацији равногорске идеје и то у складу са тренутним идеолошким тренутком у којем се данас налази Црна Гора. А о њему није потребно трошити пуно ријечи. Црна Гора је посљедњи комунистички бастион у овом дијелу Европе и добар део њене лаичке,али и стручне јавности, на четнике, Равну Гору, Дражу и Павла и даље гледа из перспективе Броза, Кардеља и Вељка Булајића!

Идеје које афирмише Равна Гора у најкраћем сижеу могли би да се дефиншу кроз три појма – монархија, демократија и приватна својина! У та три појма налази се идеолошка, политичка и економска суштина некадашње Југословенске војске у отаџбини која је била легална оружана сила једне легалне савезничке државе у Другом свјетском рату – Краљевине Југославије! И баш због тога идеје Равне Горе, генерала Драже, војводе Павла, односно политичара и свеукупне интелектуалне јавности бивше Краљевине Југославије, и данас имају имиџ савремености и доказаних политичких вриједности.

Захваљујући комунистима, ЈВуО, као и савезничка влада Краљевине Југолавије, приказане су искривљеним бољшевичким ставовима о великосрпском карактеру Југославије и њеном сталном, наводном, дискриминацијом свих осталих народа. Како данас, тако и данас! У Црној Гори код доброг дијела народа, па и већине Срба, војска генерала Драже и војводе Павла, као и њихови ставови о отаџбини и борби против комуниста, приказани су као ретрогадни ставови једне ретрогадне, превазиђене и колаборационистичке намјере ЈВуО, њених вођа, команданата, политичара и обичног народа.

Све то у Црној Гори се не може разобличити преко ноћи, као ни на саборима, уз гусле и уобичајени фолклор! Баш то доказује и сабор у Горњем Заостру на којем већ дуже долазе скоро исти људи, са истим намјерама и јавним наступом. Ваља похвалити њихову упорност да свједоче истину о Дражи и Павлу, али очигледно да то више није довољно!

Неопходно је да се око афирмације Равне Горе, њене политике и историјске улоге, у Црној Гори и баш у Беранама отвори озбиљна научна прича о њеном војном и посебно идеолошком карактеру. Неопходно је да се у Беранама уочи и пар дана након 8. августа организују округли столови, прикажу афирмативни филмови о четницима и из српских земаља, али и свијета, позову јавне личности различитих интелектулних профила да говоре о ЈВуО, Краљевини Југославији и њеном проевропском и прозападном идеолошком избору. Дошло је вријеме да се и на тај начин домаћим комуњарама каже да они нијесу историјски сљедбеници прозападних идеја међу Србима и у Црној Гори, него да су то били четници и политичари које је око себе окупљао генерал Дража и на Светосавском конгресу у селу Ба почетком 1944. године срочио у јединствену декларацију о томе како Краљевина Југославија треба да изгледа након Другог свјетског рата!

Беране би првих дана августа убудуће могло да буде интелектуални центар овог дијела Балкана гдје би се у културној и цивилизованој атмосфери разбијали историјски табуи и отворено говорило о ономе што су Срби могли бити, али захваљујући комунистима, никада нијесу постали. Једноставније речено, Црној Гори је потребна јавна и интелектуална, демократска и цивилизована расправа о несрећама и српским диобама током Другог свјетског рата. Неоспорно је да би она доприијела том фамозном помирењу о којем сви сањају у Црној Гори, али нико да га истински осмисли и покрене. Организација тих неколико дана у Беранама посвећена интелектуалном и научном доказивању да су ЈВуО и њени команданти, као и политичари који су се око Драже окупљали, били заклети антифашисти и заклети савезницима, али и досљедни борци против комуниста и црвене револуције из Москве, допринијела би позитивном дефинисању првих корака истинског помирења у Црној Гори!

Беране су погодна средина за тако нешто. Поменути Горан Киковић могао би бити спиритус мовенс организације таквих беранских дана, а ваља се надати да би то подржала и локална управа у овом граду, као и већина Беранаца.

На савјести је свих оних који поштују традицију ЈВуО, четника, Драже, Павла и осталих краљевих војника да ураде што могу да се са сабора и фолклора, четничка прича преведе на округле столове или научне трибине. Наравно, не би се запоставило ни народно весеље и давање емотивног одушка досадашњим поштоваоцима традиције ЈВуО! Ипак, то више није довољно и вријеме је да Равна Гора, ЈВуО, Дража и Павле, у Црној Гори добију заслужено историјско мјесто и да се више на њих не гледа из перспективе филмова о Неретви и Сутјесци, него да се на прави начин афирмише и дефинише њихова антифашистичка опредијељеност и оданост прозападним и европским идејама практичног и духовног живота. Надам се да има људи који ће ово прочитати и који ће знати и боље од мене да осмисле нови јавни наступ и повратак краљевске (и то стријељане) војске у Словенији. Овај текст је само први корак у намјери да се ЈВуО и Дража, а посебно Павле, прикажу у Црној Гори онаквим какви су били, а не онаквим каквим су их комуњаре приказали!

У нади да ће наступити нови и бољи дани за ЈВуО у Црној Гори нека је слава Дражи, Павлу и њиховом војницима који су главу дали за краља и отаџбину! 

ЖИВ ЈЕ ДРАЖА, УМРО НИЈЕ, ДОК ЈЕ СРПСТВА И СРБИЈЕ!