Пише : Иван Милошевић

Презентације личности министарке за културу Црне Горе, госпође Маше Влаовић, на интернету стала би у два реда. И за просјечног умјетника премало, за положај министарке и превише.

Да не говоримо да је Законом о култури ЦГ прецизно дефинисано да на положај министра културе мора бити остварени умјетник- стваралац, а Маша је економиста и теоретичар савремене умјетности са Миловог факултета у селу Доња Горица на домаку Подгорице. Дакле, госпођа министарка није умјетник!

Јесте, није био ни Краљ Илир, па смо ту гдје смо.

Међутим, то што нема нарочитих личних достигнућа, осим неких текстића, не значи да се својски не труди да их стекне у ово неколико мјесеци до наредних избора, колико ће срећом, потрајати њен мандат. Ова, очигледно острашћена припадница антисрпског покрета у Црној Гори дословно је почистила све Србе са свих позиција, и из свих комисија, савјета и свих других тијела која су у њеној надлежности. Прославила се формирањем Националног савјета за културу у чијем саставу је колумниста Андреј Николаидис, актуелни добитник 13 јулске награде, доживотни корисник апанаже Министарства културе ,који је познат по цитату : „Да православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба „, и још по низу бласфемичних и више него скаредних текстова који су одавно прешли мјеру сваког укуса, елементарне пристојности и нормалности. Овај штос мајстор електронског новинарства најбизарније и најприземније пљује и вријеђа све што не припада „белведерским вриједностима „,између осталог и премијера Дритана Абазовића у чијој Влади сједи госпођа Маша Влаовић. Пред камерама је потурила Национални савјет ,на брзину скрпљен , премијеру на верификацију под нос туђом руком, гдје је придодала своју нераздвојну другарицу -осредњу црногорску сликарку Милену Дурутовић (снаху чувенога Дура из ЦК) , коју ће поставити на мјесто господина Радуловића, затим посланицу ДПС Вуковићку промотерку Чиргићевог језика са све шеширима ,заборављеног политичара и дипломате Бранка Перовића (познатог из „дуванске афере“) и као освјежење монтенегринског екстремисту и Миловог омиљеног сликара Тодора, потцјењујући јавно господина Абазовића који јој је дао повјерење да води овај елитни ресор.

Добро, прича се по бријачницама, да је улога њене другарице сликарке велика за долазак Маше на чело овог ресора !

Ко да јој вјерује да нема везе са ДПС-ом и СД-ом ?

Још заборавља министарка да у биографији дода податак да је већи дио свог професионалног ангажмана имала у банци Аца Ђукановића!

Ако је било ко помислио да горе и промашеније од овога не може министарка за културу му је брзо показала је да овај „хитац“ није и све што има у свом арсеналу.
Па је тако двадесет дана пред почетак Инетрнационалног филмског фестивала у Херцег Новом смијенила два члана Савјета, због чега је предсједник овог тијела, режисер Никола Вукчевић поднио неопозиву оставку.

И портир који је пар дана радио у било којој установи културе морао би да зна да је смјењивање чланова Савјета двадесетак дана пред почетак фестивала поступак који доводи у озбиљну опасност и само одржавање манифестације за културу која је од државног значаја, са традицијом од близу четири деценије. Портир би морао да зна, министарка културе у Црној Гори не мора. Њој је довољно што је Срба на позицијама црногорске културе мање. И то је оно најбитније.

Да је више него тешко испратити њене подвиге и логику потврђује и недавна смјена Директора директората за културно умјетничко стваралаштво, господина Андрије Радуловића,( књижевника, антологичара, уредника више престижних часописа за културу и умјетност, најпревођенијег и највише награђиваног савременог аутора у Црној Гори) , мр Младена Загарчанина,( Директора Управе за заштиту националних добара), проф. Др Илије Лалошевића (највећег живог експерта за УНЕСКО у Црној Гори ), проф.др Дејана Антовића (јединог театролога у Црној Гори, руководиоца посдипломских и докторских студија и оснивача Факултета драмских умјетности на Цетињу) , мр Луције Ђурашковић ( историчарке умјетности и актуелне Селекторке ), мр Милорада Дурутовића (књижевног критичара), Радисава Јеврића (награђиваног и прогоњеног редитеља), Александре Божовић ( актуелна Директорица Ф.центра и снаха чувеног свештеника Српске православне цркве Радојице Божовића) ,и бившег градоначелника Цетиња Јована Маркуша (познатог публицисту и носиоца ордена Св.Петра Цетињског).

Министарко Влаовић дужни сте црногорској јавности одговор шта је са салоном „Петар Лубарда“ и са ангажманом госпође Луције Ђурашковић чија је биографија недавно објавиљена ?

Да ли сте обавијестили премијера Абазовића о термину ове изложбе или планирате да је отвори неки други премијер?

Како то да у чувеном Националном савјету за културу нема Срба?

Шта је са Конкурсом за НВО ?

Шта сте урадили за сто дана Владе, осим ове неславне сјече српских интелектуалаца и стваралаца?

Има ли цинизма у томе што редовно отварате Сајмове књига по Црној Гори а прогоните пјеснике по којима се препознајемо на међународној књижевној сцени ?
Само зато што су Срби?