Пише: Горан Киковић (Глас Холмије)
Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици, почињеном током Другог свјетског рата. За је било 40 посланика, троје против, а 28 уздржано. За Резолуцију су гласали посланици Демократског фронта, Демократа, УРЕ и СНП-а, док су посланици ДПС-а, СД-а, СДП-а били уздржани а посланици БС против.
У Скупштини Црне Горе завршена је расправа о тексту резолуције о геноциду у Пиви и Велици, коју је предложио Клуб посланика Демократске Црне Горе.
–Свједоци смо људских страдања, страдања која су, кад говоримо о Пиви и Велици, одраз свега онога што није цивилизацијска тековина, и одраз онога што увек и у сваком тренутку треба осудити и учинити све да се одговорна лица суоче с правдом, навеле су Демократе у образложењу Резолуције о геноциду у Пиви и Велици.
Подсећају да је ова партија црногорској јавности предочила „још прошле године о каквом је злочину ријеч, тачније, према непобитним информацијама, од стране нацифашистичких формација на простору Пиве, почетком јуна 1943. монструозно је убијено око 1.290 цивила, међу којима око 550 деце, а у Велици, 28. јула 1944. године, око 550 цивила, укључујући дјецу и стара лица”.
„Свака ријеч је сувишна кад говоримо о оваквим злочинима, о оваквим страдањима, посебно имајући у виду да је реч о једном од најсвирепијих нацифашистичких злочина који су почињени на тлу наше земље у току Другог светског рата”, истичу Демократе. „Истина, вријеме не можемо вратити, нити умањити жал који осећамо након оваквих немилих догађаја, али једно је сигурно – обавезу цивилизацијску, државничку, институционалну и нарочито људску, и те како имамо. Ако некад институције и држава нису биле довољно јаке кад је ријеч о заштити људских права, желимо да верујемо да сада јесу”.
Демократе посебно наглашавају да „кад узмемо у обзир да ниједан починилац злочина није због овог недела изведен пред било који домаћи или међународни суд, што је тешко схватити, онда је потпуно јасно зашто сведочимо недовољном степену разумевања јавности о поменутим злочинима”.
–Као и раније, и сада сматрамо да Скупштина Црне Горе, највиши законодавни орган, треба да да допринос јачању свести и разумевању околности, природе и последица овог злочина, став је Клуба посланика Демократа.
А шта мисле грађани Велике и оклоних села за ”Глас Холмије” смо разговарали са нашим саговорницима.
Први наш саговорник био је некадашњи предсједник одбора за изградњу Цркве Светих Кирика и Јулите у Велици Драгутин Живаљевић, из Велике,који нам је реако следеће: Послије 78 година било је крајње вријеме да држава осуди гнусне злочине који су се десили у Велици,не само 28. јула 1944.године већ и прије, током другог свјетског рата. Подржавам резолуцију Скупштине Црне Горе о геноциду у Велици и Пиви која ће напокон осудити и злочине и злочинце који су клали, силовали, палили имовину и убили преко 500 житеља овог поноситог мјеста. Ми као мјештани смо подигли цркву мученицу уз подршку блаженопочившег Митрополита Амфилохија која је посвећена Кирику и Јулити и величким и горњополимским мученицима и сваке године се на овај свети дан молимо господу за њихове душе. Ја сам био предсједник црквеног одбора за подизање ове светиње и знам са колико смо љубави и труда ушли у овај чин да би се одужили нашим прецима: мајкама, бакама, нашој браћи и сестрама који су убијени од зликоваца из Плава, Гусиња, Ругове и Бихора. Надамо се, да ће ова резолуција уједно подстакнути државне органе да у Велици формирају музеј геноцида у којем ће се наћи сва документација, фотографије, књиге и све оно што је везано за овај стравични геноцид који се десио над српским народом овога краја.
Онда смо разговарали са мјештанином Велике Ђорђијем Вучетићем ,који је истакао да је историјски значајно да се представнички дом народа на предлог демократа сјетио да дневни ред скупштине уврсти резолуцију о геноциду у Велици и Пиви гдје су на свиреп и нечовјечији, нељудски, животињски начин, од стране нељуди, звијери, зликоваца и монструма убијена, заклана, одрана, силована, у огањ бачена, невина дјеца, жене, старци, само и искључиво зато што су били Срби и православци.
–Само у мојој кући Пунише и Благоја Вучетића звјерски је побијено и уморено 20 чланова већином нејачи. Из моје уже породице страдаао је стриц, двије тетке и баба. Тачно се зна да су овај плански злочин који се назива геоцид извршили Муслимани и Албанци, комшије из околних крајева Плава, Гусиња, Ругове...
Значај ове деклараације по мом мишљењу је у томе што ће цијели свијет сазнати за ове монструозне злочине које починише зликовци из хира над цивилним становништвом, незаштићеним женама, дјеци и старцима, голоруким народом овога краја. Правда је једним дијелом задовољена усвајањем ове резолуције јер се осуђују сви злочинци којима нажалост није суђено у послијератном периоду због некаквог братсва и јединства. Правда би била задовољена да су сви ови зликовци осуђени на смрт, међутим, то се није десило али се десила резолуција која ипак њих осудила на вјечну срамоту.
Наш саговорник је био и Милан Лабовић из Брезојевице код Плава који каже да је вријеме било да се држава Црна Гора укључила да на неки начин ријеши односно осуди ове злочине који су дио планираног злочиначког подухвата над невиним људима: женама, дјеци и старцима Велике и Пиве. Па је резолуција Скупштине Црне Горе и ако закаснила јер је требала ова осуда злочина да се деси давно, али никад није касно да се барем на овакав начин зликовцима и онима који умањују злочине почињене на српским становништвом Велике јавно саопшти пред цијелим човјечанством која су нечовјештва радили. И ако су се злочини сакривали злочинци су слободно шетали без икакве осуде, живјели нормално, оснивали своје породице, без гриже савјести и искрененог покајања за почињене злочине над својим комшијама Србима. Међутим, свако дјело изађе на видјело јер овим нечовјештвима највећи српски пјесник Његош је рекао: ”Покољења дјела суде, што је чије дају свјема”.
Књижевник и новинар, некадашњи предсједник општине Плав, посланик скупштина Црне Горе и Југославије Бранислав Оташевић ,из Горње Ржанице, иначе актуелни предсједник мјесне заједнице Мурино нам је овом приликом о резолуцији рекао:- Крајње је вријеме да се о овом геноцидном злочину проговори на адекватан начин чиме се истина са закашњењем даје да је историјски и људски значај невино страдалим жртвма у Велици и Пиви који су на невиним становништвом оба краја Црне Горе на крајње дивљачки начин починили припадници фашистичких војних формација потпомогнути локалним муслиманским становништвом. „За само два сата, зликовци из фашистичких јединица ’Принц Еуген’ и ’Скендербег’ побили су 428 особа – жена, стараца и деце у Велици и Горњој Рженици. Сем Њемаца, у монструозном злочину учествовали су и Албанци са Косова и муслимани из Плава, Гусиња и Санџака, међу којима су се истицали Осман Растодер и Сахит Хоџа”.
У циљу, прокламованог братства и јединства, нажалост на вријеме није извршен попис жртава тако да се не зна тачан број убијених у величком покољу који је извршен 28ог јула1944.године.
Резолуција Скупшине Црне Горе допринијеће да се овај чин коначно назове правим именом-геноцид и она ће помоћи утврђивању историјске истине, а са друге стране осудиће починиоце злодјела који су чинили и које неки људи и данас покушавају да ублаже, а неки иду дотле да би оправдали овај гнусни злочин, прекрајајујћи историјску истину саопштавајући лажне информације да су злочин починили Срби над Србима чак да су у овим стварима наводно учествовали четници што је ноторна лаж. Очекујем да се у Велици формира музеј геноцида и да историчари и истраживачи на истинит начин саопште историјске чињенице и геноциду балиста и вулентара Плава, Гусиња, Ругове… над недужним становништвом Велике и околних села. Само ће права истина и историјске чињенице допринијети да млађе генерације сазнају шта се стварно десило на овом простору.
Дипломирани правник и некадашњи функционер у општини Беране,сада пензионер,рођен у Велици Живко Бјелановић,нам је овом приликом саопштино свој став:
–Тачно послије 78 година напокон су се представници највеће власти у земљи- законодавне власти сјетили да осуде злочине који су се десили на територији Црне Горе, као и да се осуде починиоци и да се јавности презентују ко су били налогодавци а ко сами извршиоци ових злочина. Ова два злочина која су се десила у Велици и Пиви у кратком временском року под окриљем и вођством њемачких фашистичких дивизија принц Еуген и Скендер- бег потпомогнути са најближијим сусједиима Велике и Пиве који су злочин непосредно извршили а били су сарадници окупаторских јединица. Што се тиче Велике она је окупирана од 1941.године до капитулације Италије. Наводне мусиманске ”заштитне јединице” су терорисале цијело вријеме рата српско православно становништво Велике и околних мјеста: пљачкали, убијали, палили куће и објекте, плијенили стоку и другу имовину. Чак се ишло до тога да су и пелене са жица понесене и нијесу остављале да не буду однешене. Таквих бестијалних злочина и злочинаца не памте ови крајеви, такве војске никада овуда нијесу пролазиле. Зато увајањем ове резолуције коначно је исправљена једна неправда према невиним, цивилним жртвама и надам се да ће држава преузети обавезу да се овдје у Велици и у Пиви објележавају годишње ове догађаје и да они уђу у агенду Владе Црне Горе,као ”Дани сјећања на невине жртве величког и пивског геноцида”. Очекујем, да ће се, формирати овдје у Велици музеј жртава геноцида и зличина који би прикупио све оно што је битно и везано за овај догађај и да се презентује документација која би била доступна јавности како би се на адекватан начин објележио култ сјечања на невине жртве.
О значају резолуције о геноциду у Велици и Пиви за ”Глас Холмије” свој став је изнио Гојко Кнежевић, дугогодишњи новинар и предсједник НВО „Клуб Велика“:
–Резолуција парламента Црне Горе о геноциду у Велици и Пиви представља неку врсту мелема на рану народа ових страдалних мјеста. Чињеница да је неки државни орган тек након 78 година осудио погром величке и горњо-ржаничке нејачи, који се, сразмјерно броју становника, сматра једним од најмонструознијих у Југославији и на Балкану, довољно говори о големој неправди према невиним жртвама и њиховим преживјелим потомцима и најближим сродницима. Опор је утисак и због чињенице да су против њеног усвајања били посланици Бошњачке странке, који су иницијатори резолуције о злочину у другој држави, а немају људске храбрости да осуде злочинце из својих редова – припаднике нацистичке Муслиманске милиције из Плава, Гусиња, Петњице и Метохије, који су предњачили у звјерском убијању величко-ржаничке нејачи. Тим поступком посланици Бошњачке странке учинили су нови злочин над невино пострадалим комшијама, чији потомци никад ни једном ријечју нијесу за геноцид осудили муслиманско-бошњачки народ, него конкретно њихове нацисте и слуге окупатора.
Усвајање ове резолуције, ипак, улива наду да држава прекида вишедеценијско ћутање и да неће и даље игнорисати иницијативу за утврђивање истине о злочину у Велици 28. јула 1944. године, коју су потомци жртава и Завичајно удружење „Клуб Велика“ 24. јула 2015. године упутили Влади Црне Горе.
Од Владе смо захтијевали да формира државну комисију, у којој би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди: тачан број погинулих у геноциду (са основним личним подацима жртава) и које су све војне јединице починиле овај злочин, као и њихов командни кадар и састав, са личним подацима свих њихових припадника у периоду геноцида у Велици, те да се расвијетли мотив тог злочина, који се по монструозности и сразмјерно броју становника сматра једним од најтежих на просторима Југославије. Захтијевали смо и да Влада Црне Горе, у сарадњи са потомцима, подигне меморијални центар жртвама геноцида у Велици.
И локална самоуправа се оглушила на нашу иницијативу да се у Општини Плав 28. јул прогласи за Дан сјећања на жртве злочина у Велици и све невино страдале у Другом свјетском рату, у којем је од укупног броја 814 страдалих становника садашњих општина Плав и Гусиње, двије трећине величке и горњо-ржаничке нејачи.
Будући да је изостала реакција Владе, „Клуб Велика“ је формирао Стручну комисију за утврђивање списка жртава геноцида у Велици 28. јула 1944. Упоређивањем објављених публикација, у којима се најчешће спомиње да је тог дана страдало 428 величке и горњо-ржаничке нејачи, као и докумената до којих смо дошли из наших и њемачких архива, Стручни тим је утврдио да је на Дан Св. Кирика и Јулите за само два сата и 15 минута на најмонструозније начине масакрирано 521 чељаде – ненаоружаних стараца, жена и 118 дјеце, међу којима 14-оро нијесу дочекали први рођендан, а најмање четворо су жива из мајчине утробе камом извађена… Ако то није геноцид, не знам шта је!
Због свега тога, вријеђа то што ни Влада Црне Горе, ни плавска општина до сада нијесу одговориле на поменуте захтјеве потомака и „Клуба Велика“, који су израз цивилизацијског односа према невиним жртвама и жеље Величана да се такви злочини никада не смију нигдје и никоме поновити, али ни порицати, релативизовати и погрешно тумачити. Долазак, последњих година, званичне владине делегације на помен 28. јула у Велици улива наду да ће држава, напокон, изградити Меморијални центар. Величани посебно цијене то што млади предсједник плавске општине Нихад Цановић одаје почаст жртвама. То улива наду да стасавају нове генерације свјесне да људи овога краја, било које нације и вјере, дијелећи исти простор и ваздух, могу бити срећни само ако живе у слози и разумијевању, истакао је Кнежевић.
