У организацији Митрополије црногорско-приморске данас је одржан округли сто “Педесет година од разарања Нјегошеве капеле на Ловћену”. Сабранима се обратио Митрополит црногорско-приморски Јоаникије који је поручио да се ми кроз сјећање на злочин који је извршен над капелом, над Његошем, над Ловћеном, стављамо на страну Његошевог аманета, стављамо се на страну оних који су обнављали Ловћенску капелу послије аустроугарског разарања 1916. године.

–За нас је много важно да његујемо то сјећање на жртвеност, на голготу, на страдање и капеле и Његоша. Капела се жртвовала и на небо вазнијела и она дјелује са неба и она се умножава. Подигнуто је до сада преко 20 ловћенских капела, понајвише у Црној Гори, али и у другим српским земљама и у дијаспори. Видимо да она дјелује, да распета капела чисти нашу савјест, да нас враћа Његошу и Косовском завјету. И у том погледу, и у том свјетлу, види се колико је била значајна борба за очување капеле. Свака ријеч тада изречена од Митрополита Гаврила (Дожића), од Петра Лубарде и од осталих професора, стваралаца, књижевника, данас злата вриједи. Једна слијепа сила привидно је однијела побједу над умом и над највећим ауторитетима мисли и стваралаштва тог доба. Међутим, морална побједа је на страни Митрополита Данила (Дајковића), на страни Митрополита Гаврила (Дожића), на страни нашег Митрополита Амфилохија, Петра Лубарде и осталих великих личности које смо поменули. И Митрополит Амфилохије ушао је у ту борбу, захтијевао је, образлагао, молио, кумио, заповиједао, подстицао народ, будио савјест и он је отишао са овог свијета уз свенародни поклич Догодине на Ловћену, и он је и косовски и ловћенски тајновидац, заступник и Косовског и Ловћенска завјета. Ми смо дужни да обновимо Његошев аманет, да подигнемо цркву на Ловћену и да вратимо његове свете и намучене кости у капелу на Ловћену. Када ће то бити? То ће бити када дође до свеопштег покајања и преумљења. Тада ћемо, ако Бог да, сви узети по један камен на своја рамена да изнесемо на Ловћен и од тог камена у име наше слоге и у име обнове Нјегошевог аманета сазидаће се обновљена Ловћенска капела и вратити аманет, казао је митрополит.

Говорило се, каже владика, да обновљена Ловћенска капела није она иста, није чак ни на истим темељима, да је већих димензија, да никада није ни служила као црква.

-То је била та аргументација, а придодавало се и то како Његошу у новом времену не приличи да почива у једној скромној црквици, капелици, него да му се прави велики маузолеј. Инжињер које обнавља Ловћенску капелу у вријеме Краљевине, Велиша Поповић из Подгорице демантовао је те лажи све, јер је он посвједочио да је капела подигнута на истим темељима у истим димензијама и сви људи од струке и знања су рекли да је обнова урађена сјајно и по тадашњим највећим стандардима, казао је митрополит.

Он наглашава да се догодило велико зло и Црна Гора треба да се покаје за тај гријех, а тиме бисмо већ једном направили отклон и од усташлука, који је дјелимично отровао Црну Гору, а и од комунизма, који је, нажалост, помрачио много и мисао и памет и савјест Црне Горе.

–Треба да се покајемо, треба да се ослободимо. У том погледу треба да слиједимо пут и Митрополита, каснијег Патријарха Гаврила (Дожића), али исто тако и борбу Митрополита Данила (Дајковића) који се јуначки успротивио том злом пројекту и злом науму. Треба да слиједимо највеће умове тог доба и Црне Горе и цијелог српства, али и цијеле Југославије, да поменем прво Црногорце: Петра Лубарду, Ника Мартиновића, Уроша Мартиновића, Риста Стијовића, Радослава Бошковића, има их наравно још доста из Црне Горе, али ту су и најугледнији београдски професори од којих су се школовале генерације и генерације студената из Црне Горе. Ту је и Меша Селимовић и Скендер Куленовић, ту је и Мирослав Крлежа, један од угледних академика Хрватске академије знаности и умјетности. Дакле, то је зло препознато као опште зло и има ту нешто од оне метафизичке борбе Господа са сатаном и са његовом војском, коју је Његош описао у Лучи микрокозма, казао је митрополит.