И данас стижу бројна реаговања и осуде скандалозног писма које су хрватски бискупи упутили Његовој светости патријарху српском Порфирију. Преживјели логораши свједоче о бруталности логора за дјецу у јединој држави на свијету која је у Другом свјетском рату имала логоре за дјецу – Независној Држави Хрватској, које су бискупи назвали “прихватилиштима” у којима су, наводно, часне сестре лијечиле дјецу.
– Осуђена сам од усташе Петра Ловрина да ме он лично закоље. Имао је дуг нож, као кад се кољу јањци, забио директно у гркљан и кад изађе на ову другу страну оштрице тог дугачког ножа, онда зна да је обавио посао. Кад је мени зарио тај нож у гркљан, нит сам плакала, ништа, потпуно мирна – свједочила је Зорка Делић Скиба, преживјели логораш из Јастребарског.
– На своје очи гледам мајка држи дијете од 10 мјесеци, није имало више, можда годину дана. Хоће да га отму, она не да, он га набија на сабљу, баца иза леђа, а тамо су пси – прича Добрила Кукољ, преживјели логораш из Јастребарског.
– Сваког дана је умирало од осморо до десеторо дјеце од неухрањености, болести и тортура – испричао је Гојко Рончевић Мраовић.
Колико је само оваквих свједочења и материјалних доказа о страдању српске дјеце у усташким логорима. Међутим, загребачки надбискупи очигледно не желе да се суоче са срамном улогом Римокатоличке цркве у Другом свјетском рату, о чему свједочи и писмо упућено патријарху Порфирију.
Извор: РТРС