Пише: Душко Секулић
Да се зна ко је био Осман Растодер у зашто неки муслимани хоће да га рехабилитују? Човјек који је одговоран за више од 4000 убијених Срба, дјеце, жена, стараца? Осман је некима национални херој-нама Србима најтежи злочинац и кољач невине дјеце! Јавна рехабилитација једног од највећих ратних злочинаца (Другог свјетског рата) Османа Растодера из Петњице иде несмањеном жестином. Црна Гора, њена власт ћути као заливена и из те институције нема никаквог реаговања. Немушто је Општински одбор СНП-а из Берана „осудио рехабилитацију ратног злочинца“ сматрајући да је са том реакцијом оправдао хиљаде добијених гласова на предходним локалним изборима. Други настављају да ћуте јер су, ваљда, заузети позиционирањем по дубини и ширини. И „демократе“ и „Срби“ и сви остали ударачи у јуначка прса. ДПС, СДП, СД, Бошњачка странка, и сада нека Странка правде и помирења (опет бошњаци) форсирају све што је антисрпско и србождерачко и њихов тихи тријумф се чује до Стамбола.
И тако Срби остадоше бар скоро без изреченог протеста, да није мјесне заједници Полица и њеног предсједсника Новака Зекића, који објави саопштење у коме поброја само неке од злочина Османа Растодера. Прије неког времена нова општинска власт у Петњици је поставила таблу како би именовала једину асфалтирану општинску џаду, још је и крстивши у улицу Османа Растодера. Након тога неки острашћени бошњачки вјерски милитант начинио је „документарни филм“ оправдајући немјерљиве Османове злочине и његове муслиманско-италијанске милиције!
Није згорега се подсјетити ко је био Мула Осман Растодер. Рођен је у богатој биорској породици, кучког поријекла (Поповићи) 1882 године. Школовао се на Космету и у неким арапским земљама. Добио вјерски чин-Мула и тако стекао право да се почетком Другог свјетског рата озбиљно кандидује за војног команданта муслиманско-италијанске милиције која је, узгред буди речено, тијесно сарађивала и са другим окупаторима напр. Њемцима и шиптарима. Његова политичка платформа била је успостављање Велике Албаније преко Биора и повезивање са НДХ. О НДХ у Санџаку се још нико озбиљно није позабавио, што је парекселанс политичко питање али са собом носи почетак одгонетки на многа питања. Наиме, неки муслимански ствараоци, касније, живјели у Сарајеву, прије свега Ћамил Сијарић је, у име муслимана Санџака, потписао Декларацију о уједињењу Санџака, Велике Албаније и Независне Државе Хрватке. Потпис на овај сакривени документ је ставио је и Мула Осман Растодер.
Оно што је круцијално важно јесте да је нова комунистичка власт прогласила Османа Растодера злочинцем због убиства партизана. Невјероватна чињеница када се зна да су јединице зликовца Мула Османа Растодера још од априла мјесеца 1941. године починиле масовне злочине по српским православним селима Горажду, Заграђу, Тмушићу и Љешници. Запалили су преко 450 кућа, поклали 234 српске, православне нејачи, опљачкали преко 1500 грла ситне стоке и 340 крупне. Пљачкали су алат, чак и кућне псе, а палили колибе, куће, стогове сијена. Напали су мирне српске, православне грађане у Лукама Ђуреновићима и ту поклали седморо дјеце Трифуновића (на мјесту гдје је данас изграђен хотел Турјак), силоване су двије дјевојке из породице Радуновић па су онда поклане заједно са својим ђедом… Било је стотине мртвих и масакрираних.
Укупно, у току Другог свјетског рата Осман је са муслиманско-италијанском милицијом побио преко 4000 православних Срба, највећи дио су били жене, дјеца и старци али је након рата оптужен од партизанског, комунистичког суда за убиство три партизана!?!! Његове злочиначке јединице учествују у стравичним злочинима по сјеничкој висоравни и то искључиво у српским, православним селима, 1944. године у највећем злочину који се десио на територији Другог свјетског рата гдје је побијено преко 940 грађана српске, православне националности. Годину дана раније стравичан злочин у биорском селу Врбица гдје је погинуло 35 партизана и још толико војника италијанске јединице која се предала партизанима.
Злочини милиције Османа Растодера су забиљежени у многим мјестима Рашке области.
Половином рата преговарао је са Павлем Ђуришићем како би се стало са злочинима према православном народу али до тога никада није дошло. Растодер је немилице извршавао задатке Велике Албаније и Независне Државе Хрватке. И на крају рата свјестан страшних злочина које је чинио са својим потчињеним, одметнуо се у шуму.
Након ослобођења, хоџа Осман Растодер је побјегао на Косово, гдје се, сакрио код злогласне браће Дрешевић – Билала и Делала из Глоговика. Они су чувени по злодјелима, а међу њима се истиче похара манастира Сопоћани и дивљачко мучење игуманије коју су, према одређеним информацијама, набили на колац.
Послије рата приступило се суђењу злочинцима. Сви биорски муслимани су изјавили да је највећи зликовац Другог свјетског рата био Осман Растодер.
Интересантно је сведочење, муслимана Ибра Личине на суђењу Раму Растодеру – првом сараднику Османа Растодера, који је на сликовит начин описао његово учешће у Другом свјетском рату, и побројао је многе страшне злочине учињене Србима-православцима али је пресудио принцип послијератних комунистичких власти које су судиле искључиво оним припадницима Милиције који су се „окрвавили руке“ над партизанима, остављајући тако непроцесуираним на хиљаде убијених српских цивила и на стотине спаљених српских села, о чему је раније било ријечи
Наиме, Рамо Растодер из Петњице, од оца Афиса и мајке Немке – рођене Бегановић, осуђен је најстрожијом казном – стријељањем. Човјек који је само извршавао нека наређења Османова. Чија је кривица била велика али хиљаду пута мања од Османове. Оптужени Рамо је признао тијесну сарадњу муслимана Биора са Италијанима што је резултирало а са једном групом Муслиманске Милиције, у село Бабине, ухапсио Милоњу-Реџа Куча и предао га Италијанима, који су га одвели у заробљеништво. Исто је урадио и у селу Азане када је пребио, опљачкао и предао Италијанима Драгутина Вуковића. Такође, због тога што је „наишао на једног рањеног партизана-комесара чете и истога притукао“ у селу Туцање.
У пресуди, коју доноси предсједник вијећа Јагош Шћекић, Рамо је повезан са Османом Растодером, иако како се чуло од присутних сведока, много мање крив иако крвавих руку до рамена.
Власт Федеративне народне комунистичке Југославије није помињала Османове злочине према Србима –православцима али није хтјела да опрости његове злочине према партизанима и комунистима. 1946. године, Јагош Шћекић потписује пресуду Народног суда у коме се Растодер Осман ОСУЂУЈЕ за злочине према партизанском покрету на територији средњег и горњег Полимља. Након праћења по терену Биора, Османа је ликвидирала ОЗНА а у њега је пуцао најближи рођак. Пошто многи медији наводе погрешно мјесто његове ликвидације треба напоменути да је убијен на планини Лађевцу. Његов блиски рођак га је пуцао у стомак пиштољем а онда га је заклао оштрим, великим ножем (костуром). По исказу очевидаца, зачудо, умирао је дуго, исколачених очију и кркљајући.
Ових дана се покреће иницијатива од дијела муслимана да се највећи зликовац Другог свјетског рата, Осман Растодер рехабилитује. Добио је званично, улицу у „мултиетничком“ Сарајеву, у Петњици су његови следбеници, силом поставили таблу са именом на јединој асфалтираној улици иако се држава Црна Гора још није изјаснила о предлогу. Очито, да је људима у власти комунистичка идеологија, србофобија и геноцидна политика-основа политичког дјеловања.
Интересантно је и смијешно када, ових дана, новинари питају муслиманско-бошњачке странке шта мисле о иницијативи рехабилитације човјека који стоји иза убистава хиљада Срба. А они као ћуте. Опет се спрдају и са нама и са државом. Уосталом, имају разлога!
