На празник Светих мученика Романових у препуном Храму Благе Марије на Банстолу Свету Литургију служио је Архимандрит Стефан игуман манастира Велика Ремета. Храм је био мали да прими све вернике који су пристизали све време како је Света Литургија трајала. Српско-руски центар “Мајак” је узео активно учешће у организацији и промоцији овога догађаја а директор Српско-руског центра “Мајак” Владимир Пребирачевић био је и кум Храма у обележавању овога значајног празника.

За време Николаја II Александровича Романова (1905), донесен је први руски устав (1906) и започет Први светски рат (1914). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца Алексеја Николајевича током Фебруарске револуције (1917). Његов брат Михаил Александрович није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела Привремена влада која је управљала земљом до бољшевичке Октобарске револуције.

Убиство породице Романов догодило се у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу. Руска царска породица Романов (цар Николај II, његова супруга царица Александра и њихово петоро деце: Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј), као и сви остали који су одлучили да им се придруже у заточеништву – Евгеније Боткин, Ана Демидова, Алексеј Труп и Иван Харитонов, према иследнику Соколову, погубљени су ватреним оружјем и бајонетима.Према званичном извештају Совјетског Савеза, цар Николај Романов, његова породица и особље, погубљени су због претње да ће град окупирати Чехословачка легија. Заправо, убијени су највероватније по налогу Владимира Лењина, Јакова Свердова и Феликса Дзржинског. Њихова тела су потом однета у шуму Коптјаки, где су осакаћена. 1919. године, истрага Беле гарде није успела да утврди место сахрањивања, па је закључено да су остаци краљевске породице највероватније кремирани у рову Ганина Јама,близу рудника Четири брата.

Након Свете Литургије одржан је и помен генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу као и предавање “Породица и савремени свет” Архимандрита Стефана игумана манастира Велика Ремета које је уприличено за радост свих верника који су у великом броју присуствовали у Храму Благе Марије.