Ако сте навикли да за празнични сто спремате руску салату, полако се одвикавајте, јер сва је прилика да ће, после обостраног признања са непостојећом државом Косово, за Србију један од услова за даље ЕУ интеграције бити и да руску салату преименује у – кијевску. Култура канселовања се, наиме, озбиљно умешала и у кулинарство, па је тако у ресторану за госте самита НАТО у Мадриду преко ноћи руска салата, која се грешком омакла куварима на менију, преко ноћи прекрштена у кијевску.

Кулинарски интервенционизам није заобишао ни Унеско, који се по хитном поступку латио „горућег питања“ и боршч, традиционално јело руских становника Кијева, како је то крајем 16.века посведочио један трговац из Гдањска, заштитио као „украјинску нематеријалну баштину“. Шта конкретно ту треба штитити, да ли цвеклу и купус од којих се прави то јело, да ли мирођију која се додаје на крају, није објашњено. Или можда ти састојци имају други укус ако су расли на руској а не украјинској земљи.
А све је почело присвајањем Кијевске Русије. Сетимо се само поста америчке амбасаде у Кијеву, која је почетком руске специјалне војне операције у Украјини доказивала да је та древноруска држава заправо украјинска, илуструјући то фотографијама на којима се приказује да су у 10-11.веку у Кијеву већ постојали православни манастири (ваљда непостојеће украјинске цркве) док су на месту данашње Москве још биле непроходне шуме.

Још раније је бивши председник Украјине Виктор Јушченко, ослањајући се на поједине украјинске историчаре, у функцији консолидације украјинског националног идентитета гурао у оптицај термин Кијевска Рус – Украјина, па је чак установио празник Дан покрштавања Кијевске Руси- Украјине, својатајући руског кнеза Владимира који је 988. примио хришћанство и тако увео Русе у православни свет.

Укидање свега руског од тада је напредовало у Украјини миц по миц а затим убрзано од државног преврата на Мајдану 2014, забраном руског језика прво у установама и школама, а онда и у медијима, култури, продавницама…

Врхунац помамне дерусификације био је предлог актуелног председника Украјине Владимира Зеленског Врховној Ради да се Руси избаце из списка аутохтоних народа Украјине. Закон је усвојен у јулу 2021. чиме је припремљен терен да се Руси прогласе окупаторима.

Дехуманизација Руса добија претеће убрзање с почетком руске специјалне операције у Украјини – приказују их као звери, називају недовршеним људима (на руском „недочеловек“), „рашистима“, „орцима“ а Русију Мордором. Али то је тек почетак. Вирус русофобије изворно убачен у Украјину из западних центара моћи брзином светлости шири се као епидемија на Западу захваћеном својеврсном украјинизацијом. Све што има префикс руски бива облаћено, срозано, унижено, прокажено, или чак избрисано, поништено и санкционисано, закључно с несретним руским мачкама којима је забрањено учешће на међународним изложбама по свету.

И то је било мало у надметању у орвеловском једноумљу, па је самим Русима ускраћено право да буду патриоте и да воле своју земљу. Штавише, подстицани су да је издају. Да би и помислили на било какву шансу да се негде у свету потврде у својој професији, био то спорт, наука, култура, тражило се да се одрекну своје земље и јавно осуде Русију и њену политику. Од тенисера, хокејаша и клизача до озбиљних научника, писаца и уметника.

Они пак на Западу који би се усудили да кажу иједну макар неутралну реч о Русији, или да у медијима понуде колико-толико уравнотежену слику дешавања у Украјини засути су најгрђим епитетима и претњама и жигосани у јавности, ризикујући често да изгубе посао.

У надреалном такмичењу у русофобији стигло се на крају до већ поменутих руске салате и боршча. Можда је следеће да се руски језик прогласи украјинским, што се, према сведочењима неких путника са лондонског Хитроа већ десило, где је уз инструкције на руском стављена – украјинска застава.

У целом овом кафкијанском ријалитију Србима је ипак нешто лакше да се снађу – већ су искусили сопствено канселовање и стигматизовање, осетили на својој кожи како је кад постанеш агресор на постојбини својих предака, будеш проглашен балканским месаром и геноцидашем од оних који су те клали и сатирали. Већ годинама слушају и не могу да верују какве све апсурдне и сумануте услове и уцене могу да смисле специјално за њих на Западу, од тога да изруче цело своје руководство Хагу, да претопе тенкове своје војске, прећуткују злочине над Србима, признају да су извршили геноцид над свима у окружењу, до генијалне идеје да за даље евроинтеграције треба да се обострано признају са делом своје територије.

Да нас није заобишло ни присвајање кулинарске баштине говори тривијални детаљ да је ајвар регистрован као словеначка заштићена марка, макар се правио од лесковачке паприке. Зато ако се настави след ишчашених паралела, не би нас зачудило да нам као следећи услов за наставак евроинтеграција затраже не само да уведемо санкције Русији, бацивши под ноге сопствене националне интересе али и вишевековно братство и пријатељство с руски народом, него и да код нас популарну руску салату преименујемо у – кијевску.

Извор: спутњик