Нажалост, медијска хајка на Православно братство Ступови добила је нови замах након инцидената који су се десили на прослави 13. јула у Никшићу, а са којима наше хуманитарно друштво нема ама баш никакве везе. Нити смо као Братство организовали било какве акције везане за прославу овог великог државног празника, нити смо учествовали у нередима који су се десили тог дана.
Упркос наведеном, један број опскурних медија под контролом генералних извођача тродеценијске похаре Црне Горе, али и оних који се представљају као „независни“, упрли су минулих дана да Православно братство Ступови представе јавности као екстремистичку и криминогену организацију.
Претпостављамо, из жеље да се кривица за инциденте у Никшићу, подијели између оних који су одговорни за њих и оних које је, по стандардима наших критичара, увијек пожељно третирати као кривце, што из идеолошких, што из прагматичних разлога. Прагматичне треба потражити у чињеници да су виновницима инцидената 13. јула у Никшићу „замајац“ давали или још увијек дају и они опскурни и они „независни“ медији који Православно братство ступови покушавају да нацртају као неку безбједносно опасну формацију.
Разлози таквог односа су нам јасни: релативизација кривице је у овом случају најједноставнији начин за прикривање властитих трагова у креирању миљеа у којем је један национални екстремизам третиран у дугом трајању као исказ наводне борбе за грађанско друштво. Када се испоставило да је то новостворено „грађанско друштво“ добило обрисе Апартхејда у којем је владајућој касти дозвољено да краде, отима и тргује наркотицима на велико, јавила се потреба да се злочин сакрије тако што ће уличним чуварима похараног, онима који ових дана „бране државу“ за интерес оних који су је покрали, бити супростављена нека друга страна наводно исте медаље.
Православно братство Ступови на тој медаљи не стоји ни по којем основу, ма колико неком било згодно да нас ту смјешта не би ли тако опрао савјест од својих недјела. Прије свега оних везаних за својевремену подршку извођачима велике похаре Црне Горе и завађању народа чији цех данас плаћамо сви, без обзира на националну или вјерску припадност. Наша једина „кривица“ је заправо у томе што препознајемо ко су праве жртве тродеценијског пљачкања народа и што баш њима покушавамо да помогнемо. Тај нам се „гријех“ не опрашта. Окупљање око часног циља увијек је било опасно за оног ко опстаје стремећи нечасном.
Разумијемо да и самим именом сметамо послодавцима и спонзорима „независних“ (о опскурним да не трошимо ријечи), али смо увјерени да ће јавност у нашим дјелима препознати прави карактер Братства а он је био, јесте и остаће искључиво хуманитарне природе. У том контексту, препоручујемо да заинтересовани погледају на нашим страницама на друштвеним мрежама чиме смо се то бавили од формирања.
Не чуди нас што су у анализама „независних“ прескочили да примијете како су чланови Православног братства Ступови борбу за одбрану светиња наше Цркве од првог до последњег дана водили без иједног инцидента, достојанствено и мирно, иако је разлога за љутњу и реаговање због бруталне репресије бившег режима било напретек. Ако је и било разлога да нас третирају као војску, било је то тада – због дисциплине, одговорности, посвећености и оданости вишем циљу којем смо стремили ходајући раме уз раме, брат до брата, сабрани у Богу! Баш као у стиху који је својеврсна максима нашег „војевања“ и тада и сада: „Војска ђедова и унука са нама корача, обавезује да наша сва дјела буду часна“.
За крај, самозваним чуварима „државе“ и још самозванијим заступницима „грађанског друштва“, препоручујемо да патриотизам и грађански карактер доказују бавећи се „подвизима“ наследника државних функционера који су наставили тамо гдје су им татице и маме стали у похари Црне Горе. Пошто су првој генерацији отимача народног клицали или још увијек кличу, ето им прилике да спасу домовину од завршне феудализације и правде коју таква подијела богатства носи од кад је свијета и вијека.
А ми ћемо наставити да помажемо жртвама бестијалне отимачине и обесправљивања, окупљени као православно братство али без намјере да дијелимо људе ни по вјери ни по нацији, јер знамо да ће наша дјела само тако бити Богоугодна.
Православно братство Ступови
