Пише: Иван Милошевић
Данас је 13. јул. Неоспорно значајан датум и сјећање на 13. јул 1941. године и општенродни устанак против независног Монтенегра под италијанским кишобраном и окупатора. Чак и комунисти кажу да је устанак био општенародни, али одмах га потом својатају само као да је био њихов! Осам деценија испирања мозга, идеолошког насиља, квазиисторије, као да није било доста, него и данас у јавности по црвеним теписима Тита и Кардеља, парадирају фаце које су од 13. јула узеле само оно што је било њихово, док су све што није њихово прогласили издајом и сарадњом са окупатором. И тако пуних 77 година и тако ће бити и данас!
И док су се све остале југословенске комунистичке републике одавно одрекле Тита ( Хрватска Тита не сања ни у сну ни на јави), Црна Гора и даље корача Брозовим путем и биљежи нове идеолошке успјехе и чистке. И данас ће борци из СУБНОР-а, УБНОР-а и не знам којег НОР-а дочарати хук Сутјеске и Неретве, поклонити се Сави Ковачевићу и Радоју Дакићу и још једном дати часну комуннстичку ријеч – четници неће проћи! И послије 77 година, као и 1945., навући ће се црвена комунистичка марама преко врата и осудиће се сваки четнички злочин, док ће се комунистички и даље крити иза седам брава! Џаба што је читав свијет осудио тоталитарне режиме, чак забранио употребу српа и чекића и величање комунистичких вођа! У том случају, домаћи комунисти разних боја и нација, не хају за европске резолуције и декларације! Ту се ЕУ зајебо, али зато није око Сребренице чију хашку слику данашњи комунисти чувају као очи у глави!
И може ли се онда тако комунистички надрндана Црна Гора помирити са сама собом и суочити се са десетине хиљада невиних људи које су комунисти побили само зато што нијесу били комунисти? Наравно, да не може и да ће у том смислу и даље тапкати у мјесту и након 77 година настављати рат против издајника и слугу окупатора! И јесте, како да није, Црна Гора, а посебно њен монтенегрински дио, и даље је у ратном стању. И даље гоне четнике, Србе и све остале који нијесу никада били комунисти!
Црној Гори је потребан човјек који ће у име 13. јула једнога дана отићи у Словенију и поклонити се пред јамама у које су комунисти бацили преко 10.000 своје браће и вјероватно најелитнијег интелектулног слоја тадашње несрећне наше државе. Док се то не деси, 13. јул, онако како га обиљежавају новокомунисти, биће и даље дан деоба, а не уједињења Црне Горе!
