Пише. Владимир Пребирачевић
Русофоба у Србији, срећом, нема у великом броју. Могло би се рећи да се своде на статистичку грешку и да се мере једноцифреним процентом од укупног броја становништва. Ипак, то им не смета да буду веома гласни и неочекивано много заступљени у медијима. Кампања која се води већ годинама на приближавању наше земље НАТО пакту нема превеликог ефекта у јавности иако су медији „преплављени“ њиховим „људима од утицаја“.
Реч је о корисним идиотима који су, за лепе паре од грантова западних амбасада, спремни да изговоре свакојаке глупости и да предано раде на промоцији НАТО светоназора. Оно што тренутно можемо видети у нашем ближем или даљем окружењу јесте то да НАТО активно учествује у рату у Украјини. НАТО наоружава, снабдева обавештајним подацима украјинске војне снаге. Војни инструктори НАТО су на терену и обучавају украјинску војску а негде чак и директно учествују у војним операцијама.
Наравно овде је углавном реч о војним ветеранима који су у Украјини дошли чисто „авантуристички“, али је опет занимљиво приметити да ових „авантуриста“ има са свих страна света. Готово сваки дан можемо да видимо нове извештаје о томе одакле су пристигли погинули плаћеници који се боре на страни украјинске државе.
У Србији се оркестрирано покушава провући прича о НАТО спаситељима или „Милосрдним анђелима“ из 1999 године. Многи који су били млади или су рођени непосредно након НАТО агресије на СР Југославију 1999. године немају исти осећај као они који су живели те деведесете. Ови други знају ко је заслужан за наше несреће и њима се не могу продати приче о заштитницима демократије, права, правде јер таквих вредности на западу никада није ни било.
Управо тај запад нам је, под директним покровитељством НАТО пакта, девастирао привредне и фабричке капацитете и инфраструктуру, а што је најгоре и колективно здравље, немилосрдно нас засипајући осиромашеним уранијумом. НАТО је окупирао Косово и Метохију, а све што раде раде против наших националних интереса, а ми би требало да им будемо бескрајно и понизно захвални јер су њихове фирме највећи послодавци у Србији.
Такав аргумент се може често чути у нашим медијима али се некако увек заборавља то да је држава Србија из свог буџета управо њима дала огромне повластице и подстицаје да дођу код нас, као и да овде производе уз најнижу цену енергената као и најнижу цену радне снаге.
Све то нас наводи на закључак да овде нису дошли да буду „милосрдни“ него из дебелог интереса који само још овде могу да остваре. НАТО промотерима очито лоше иде и постају све нервознији због очајних резултата али то их не омета да раде и да све више наступају трујући свеукупни медијски простор.
Светски токови се преокрећу, ситуација у свету се неумољиво мења али неки то не виде и хрле да повуку нашу државу и народ у пропаст. Савезништва заснована на уценама, притисцима и активностима проданих душа нису права савезништва и никако нам нису на корист.
Ови горепоменути русофоби себе представљају за патриоте које безрезервно раде у интересу наше државе и српског народа. То су на крају ипак само инострани интереси који су за нас крајње понижавајући. На сву срећу, наш обичан човек их је прозрео и више не наседа на њихову причу „стимулисану“ јудиним сребрњацима.
