Скуп и крсну славу Удружења добровољаца ратова до 1918. њихових потомака и поштовалаца Беране је на почетку благословио јереј Александар Раковић, који је пререзао славски колач,чији је овогодишњи домаћин био Душан Поповић, док ће наредне године домаћин бити Зоран Вукићевић.
Потом је госте и чланове Удружења поздравио и Видовданску бесједу одржо Миличко Трифуновић,предсједник Удружења добровољаца ратова до 1918. њихових потомака и поштовалаца Беране,који је том приликом рекаоследеће:
–Драга браћо и сестре, часни оче, добро дошли на славу Видовдан, Добро дошли на празник српске саборности и надахнућа. Са једне стране Видовдан са друге сви други празници. И увијек тас историје претегне на његову страну. Јер Видовдан је, тврде историчари, одавно постао синоним великих националних надахнућа, празник српске судбине, дан наших побједа и пораза, један од најдраматичнијих датума у нашој историји. У прошлости и у савременој историји ниједног датума као 28. јуна Србија није морала да доноси тешке одлуке и да бира пут. Онај први претеча свих наших Видовдана био је 1389. године Лазарев избор царства небеског над царством земаљским. Жртвовање за више вриједности и слободу по сваку цијену учинили су Видовдан митским даном.Тај кнежев избор и одрицање од овоземаљске славе и успјеха врменом су постали потка националног етоса Срба. Драматични догађаји из новије историје који су се десили 28. јуна само су ојачали његову симболику као кључног датума Српске историје. Од митског опредјељења донијетог на пољу између Лаба и Ситнице преко Принциповог пуцња у граду на Миљацки, до успона и пада Слободана Милошевића и отварања приступних преговора са Европском унијом. Сви ови догађаји учинили су да се Видовдан слави са поносом али и са зебњом од нових изазова. Нажалост има и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник и да је несмислено славити дан пораза и пропасти, те да Видовдан није више важан. Таквом утиску не треба подлећи. Његујући српску традицију, историју и културу Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Српско историјско-културно друштво ”Никола Васојевић” – Беране и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору, организују традиционалну књижевну, културно-историјску манифестацију ”Видовданске свечаностиБеране2022.” Ми смо данас овдје сабрани и са Србима у Београду и са Србима на Косову и Метохији, јер и нас боле ране Лазареве и плач Косовке дјевојке. Цитираћу ријечи великог српског пјесника Матије Бећковића да је ”Косово најекупља српска реч”. Овдје су данас окупљени потомци оних људи који су развили ратно добровољаштво као израз вјековне опредијељености српског народа за коначно ослобођење од вјековног завојевача, доказујући да крв ратних добровољаца тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца. Зато ми чини посебну част што могу да вас поздравим у име Уружења добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и да вам пожелим да се пријатно осјећате као свој са својима. Живјели и нека нам на срећу и напредак долазе сваки наредни Видовдани!, закључио је Трифуновић.
Уз струне гусала скуп је поздравио Боривоје Делетић,док су у програму учествовали пјесници: Вулко Шћекић,Радован Обрадовић,Давид Лалић и Милан Мане Цимбаљевић.
