Политички и остали односи Црне Горе и Србије никада нијесу били лошији него данас. Иако је то један народ у двије српске државе, судећи према политичким затегнутостима, рекло би се да се ради о двије непријетљске земље. Може ли се у том погледу нешто промијенити, какав је положај Срба у Црној Гори из угла Србије и шта даље, покушали смо да одгонетнемо у разговору са Бошком Обрадовићем, лидером “Двери”. Обрадовић и “Двери” након задњих избора у Србији јасно су се дефинисали као водећа политичка странка деснице са значајним утицајем на званичну политику Србије.

Како гледате на формирање нове владе у Црној Гори?

Актуелна Влада Црне Горе свакако није оно за шта су већински гласали грађани Црне Горе када су желели политичке промене и смену власти Мила Ђукановића. Не само да је у питању демократски дефицит и кршење изборне воље грађана већ и јединствен експеримент владавине мањина над једном државом. Невероватно је да српски народ, чији су различити представници освојили готово половину гласова на изборима, не може да оствари своја политичка права нити учествује у власти. А да не говоримо да су се преко нове, мањинске Владе Црне Горе ДПС и Мило Ђукановић вратили на политичку сцену после великог изборног пораза пре две године. Требало је урадити све супротно: најпре дефинитивно поразити ДПС на свим изборима, организовати попис становништва, обрачунати се са криминалом и корупцијом, српском народу дати сва права која заслужује као државотворни народ у Црној Гори…

Како оцјењујете положај Срба у ЦГ?

Црна Гора је предуго ишла у антисрпском и неоусташком правцу, али су Литије зауставиле тај погубни пут дефинитивног разарања свега што је српско у Црној Гори. Страдао је прво српски језик и писмо, потом завладао својеврсни апартхејд у коме нико из редова српског народа није могао да се запосли у државној управи, а онда се кренуло и на СПЦ, свештена лица и црквену имовину. Шта би било следеће – ново Јадовно и Јасеновац, нова Пасја гробља? Народ који је преживео вишеструки геноцид у 20. веку – српски народ – мора непрестано да води рачуна кроз културу сећања и превенцију геноцида да нам се такве трагедије више никада не догоде. А када одавде из Србије гледамо одређене неоусташке испаде на Цетињу или на другим местима у Црној Гори запитамо се колико је то далеко од некадашњег „Србе на врбе”?
Сигурно је да се данас лакше дише него у време власти ДПС-а, али тек нас чека да мањинска Влада покаже своје право лице. Не заборавимо да су се у њој нашли неки од лидера антисрпства у Црној Гори. Можда је било потребно да се после ДПС-а истроши и ова политичка превара како би дошло до освешћивања свих Срба и других грађана Црне Горе и коначне демократске транзиције. Јер, нигде на свету један народ који има готово половину гласова у једној држави није мимо власти и утицаја на друштво.

Како Србија може да побољша и помогне Србима у ЦГ?

Србија је дуго стајала са стране и немо посматрала како се власт Мила Ђукановића обрачунава са Српством у Црној Гори. Актуелна власт у Србији много дугује Милу Ђукановићу јер их је он повезао са страним обавештајним агентурама, контроверзним бизнисменима и западним центрима моћи који су СНС довели на власт у Србији 2012. године. Дуг који због тога 10 година плаћају Милу Ђукановићу скупо нас је коштао. Тек последњих година држава Србија се постепено буди и схвата да као Матица има одговорност за све Србе ван Србије, за СПЦ и њену имовину и почиње активнији приступ који максимално подржавамо и који мора бити још много израженији и јачи.

Каква је  и постоји ли сарадња Двери са странкама у Цг или српским организацијама?

Од почетка нашег деловања 1999. године највише смо били везани за Митрополију Црногорско-приморску и друге епархије СПЦ у Црној Гори са којима смо увек одлично сарађивали, а посебно блаженопочившег Митрополита Амфилохија кога сматрамо једним од духовних и националних учитеља Двери. Српски покрет Двери се никада није мешао у унутрашња и међусобна питања и односе између српских политичких и других родољубивих организација у Црној Гори. Сматрали смо да то није наш посао и нисмо желели да наносимо било какву штету својом пристрасношћу за било коју опцију. Јавно смо поздравили и подржали уједињење српских политичких опција у заједничку изборну листу и пад режима Мила Ђукановића. Тако ћемо радити и убудуће: све што је добро за интересе Срба и СПЦ у Црној Гори имаће нашу подршку.

Како оцјењујете увођење санкција Русији од стране Црне Горе?

То са једне стране више спада у комедије, док са друге стране представља континуитет негирања комплетне историје Црне Горе и њеног идентитета који је почео признањем лажне државе Косово, уласком у НАТО и ранијим санкцијама Руској Федерацији. За све ове антисрпске, антируске и антицрногорске одлуке власти никада нису питале грађане да се изјасне на референдуму, што је најдемократскији начин одлучивања о најважнијим државним питањима. Разлог је једноставан: никада на референдуму не би добиле већинску подршку. Тужно је гледати слободарску Црну Гору како се у спољној политици поставља онако како јој нареде из Брисела и НАТО, који је поред Србије 1999. године бомбардовао и Црну Гору.

Да ли планира формирање огранка Двери у Црној Гори?

Рано је за размишљање у томе правцу иако смо имали више позива из Црне Горе да то урадимо. Српски покрет Двери треба прво да се утемељи и постигне одређене резултате у Србији да би стекао право да своју политичку платформу представи и у српским земљама у окружењу. Улазак Двери и Патриотског блока који смо направили у нови сазив Народне скупштине након недавних избора је добар први корак у томе правцу. Верујем да ће Патриотски блок само расти убудуће и да ће у неком тренутку направити и своје огранке у региону. Или ће то бити нека шира и свесрпска политичка платформа кроз сарадњу са партнерским организацијама у Црној Гори, Али, да морамо сарађивати и бринути пре свега о српским а не европским интеграцијама – морамо, и то ће бити приоритет политике Двери.

Шта Срби у Црној Гори  могу да очекују од Србије у наредном периоду?

Када би се Двери питале и одлучивале у новој Влади Србије ми бисмо уместо „Отвореног Балкана” који више личи на Велику Албанију форсирали идеју српског мини-шенгена и много веће сарадње између Србије, Црне Горе и Републике Српске. У другом кораку не бисмо имали ништа против да се та сарадња прошири и на комплетну Босну и Херцеговину и Северну Македонију, али ако већ говоримо о укидању граница и бржем протоку људи, роба, услуга и капитала онда је ваљда најприродније да тих ограничења нема између Србије, Црне Горе и РС. Дубоко верујем да ће доћи дан када ће се и у Србији и у Црној Гори поставити питање новог референдума, овога пута о поновном формирању заједничке државе. Као што верујем да ће се Република Српска у будућности мирно раздружити са остатком Босне и Херцеговине и ујединити са Србијом. То је наш политички програм и циљ у 21. веку на који имамо сва демократска права.