Пише: Драган Бојовић (аутор је посланик Демократског фронта)

Пружам пуну подршку иницијативи “Отворени Балкан” и надам се да ће се у овај интегративни процес што прије укључити Црна Гора. За политички и безбједоносно изазовно подручје Балкана, иницијатива која економски повезује земље потписнице јесте корак у добром правцу, нешто што ће олакшати свакодневни живот просјечном грађанину, умањити могућност међудржавних сукоба и бити привлачан подстицај за нове инвестиције.

Било која врста економског напретка је незамислива без регионалне сарадње. Највећа флуктуација робне размјене одвија се управо у региону што мора бити праћено унапрјеђењем билатералних и регионалних односа. Нема развоја и просперитета у несигурном и неповјерљивом окружењу. Осим слободног протока робе, која самим тим постаје доступнија, једнако је значајан слободан проток радне снаге, што подразумијева да се до посла може лакше доћи, без претјеране папирологије, у било којој држави, која је дио ове иницијативе. Увођење четири слободе (слобода кретања робе, услуга, људи и капитала), може бити само на корист свим државама потписницама.

Иницијатива “Отворени Балкан” јесте дакле сметња само онима који воде аутистичне, ратнохушкачке политике, онима који су навикли да профитирају на регионалним подјелама, сукобима, ратовима. Иницијатива “Отворени Балкан” угрожава и оне који су неправедно стекли економске монополе, дакле локалне тајкуне који експлоатишу раднике и грађане. „Отворени Балкан“ је добра основа за искључивање тајних договора и „комбинација“, јер уз укидање царина сваки шверц практично губи смисао.

Сасвим је погрешна перцепција да је овдје ријеч о изградњи било чијег великодржавног пројекта, јер напросто са таквим политичким пројекцијама ова иницијатива нема и не може да има било какве везе. „Отворени Балкан“ је удруживање и економски кластер у настајању, који као такав неминовно постаје мање завистан и конкурентнији на међународној сцени. На свјетској сцени такмаци су региони, а не државе. И Европска унија је регионална интеграција, тако да овај тип удруживања кроз „Отворени Балкан“ може само да убрза и унаприједи интегративне процесе, и то на један здравији, мање завистан начин.

Није дакле питање да ли се треба придружити „Отвореном Балкану“ него када, јер ће свако кашњење значајно коштати привреду и привреднике. Економија је дуго била жртва погрешних политика које су се водиле у региону. Треба међутим омогућити да се кроз позитивно економско пословање, што нуди „Отворени Балкан“, пробуде и подстакну позитивне регионалне политике, да тежимо развоју и сарадњи, а не изолацији и сукобима.