На Пардусу у Љешанској нахији Светом литургијом, освећењем славских дарова и трпезом љубави прослављена храмовна слава цркве Светог свештеномученика Јоаникија и других пострадалих са њим свештеномученика и мученика. Свету службу Божију служили су протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић и архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски протојереј Предраг Шћепановић.

Пјевницу је предводио надлежни парох, свештеник Слободан Хаџи Петровић.

Након прочитаног Јеванђеља сабраним вјерницима се обратио отац Бранко, који је рекао да је Свети свештеномученик Јоаниукије дивни свједок истине и правде Божје.

–Ево, за 77 година још увијек, нажалост, у име некакве цивилизације и људских права, њима, мученицима Христовим се ускраћује право на достојанствену и људску сахрану, и помињање њиховог имена упоредо са онима који су били са друге стране на истом послу борбе против фашизма и непријатеља државе, рекао је он.

Казао је да непојамни, свеблаги, неописиви Господ, знајући за своје слуге пострадале за Њега, не ради неке освете, него ради позива на покајање и на помирење, на братску љубав и слогу – није дозволио да се њихова имена забораве.

По завршетку службе отац Предраг Шћепановић је казао да је свештеномученик Јоаникије на трон митрополита црногорских дошао у најтеже доба.

–Јер, већ послије два мјесеца дошла је окупација српског народа. И шта је могао да ради? Сакупљао је остатке остатака избјеглица са Косова и Метохије, хранио сиротињу, довијао се колико је могао и знао. А онда ће 8. новембра 1944. године кренути на пут без повратка од Везирова до Зиданог моста. Већ 13. новембра на Цетињу ће страдати 26 најуглединијих Цетињана. Та судбина је чекала и свештеномученика Јоаникија Липовца, рекао је отац Предраг.

Подсјетио је да је Свети Јоаникије отишао преко Веруше, Бијелог Поља, до Рудога, гдје је на Божић 1945. служио Свету литургију.

–Онда до крвавог Лијевча поља, гдје ће служити 22. априла у селу Разбој, гдје лежи велики јунак и вођа Трећег српског устанка поп Радојица Перишић. И тифус и хладна зима, и болест и бомбардовање, и Нијемци и партизани и усташе водили су ову страшну колону смрти новога Арсенија Чарнојевића – Митрополита Јоаникија Липовца све до Словеније. Комунистичке власти су одвеле Митрополита Јоаникија, мучили га страшним мукама Чиле Ковачевић, Владимир Роловић и остали. Донијели су му пун путир четничке крви и рекли: На попе! А он је спасио мајку Пека Дапчевића и рекао му да није издајник. И твоју сам мајку спасио из заробљеништва италијанског, на што му је овај одговорио: И то је показатељ да си издајник. Остао је Свети Јоаникије заувијек испод Букуље код Аранђеловца – не зна му се ни гроба ни мрамора, казао је отац Предраг Шћепановић