Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње одржана је 17 маја 1937. у згради Народног позоришта на Цетињу. Предложено је оснивање соколске задруге разних рујних и лековитих трава на територији бановине и да се одржи приликом скупштине жупе 1938. жупска изложба соколских рукотворина свих соколских јединица жупе Цетиње. Истакло се да би на жупске свечаности дошло више соколских јединица из унутрашњости да је било више превозних средстава.  Максим Злоковић је саопштио да је било случајева напада на соколе у појединим местима у унутрашњости. (21)

Приликом полагања камена темељца за Соколски дом на Цетињу патријарх Гаврило истакао је  : „Поред наше славне војске, која је наше име разнела по целом свету, само је још Соколство без разлике вере и и племена сложно и с добром вољом служи Краљу и домовини. Због таквог родољубног деловања нашега соколства наша црква поздравља овај рад и благосивље га”. (22) Жупа је радила на развоју села. Пољопривредни одбор разделио је четама 6.000 комада садница. (23) Тешкоће за рад на селу жупе биле су велике. Територија жупе била је велика, терен је био тежак, саобраћајне прилике врло слабе. Зато је додир са четама био отежан. Сиромаштво је ограничавало сваку велику акцију. Одсек за рад на селу жупе набављао је справе и алате и делио их четама. Рад на сађењу воћака, пчеларству и скупљању лековитог биља био је доста развијен. Соколско друштво Цетиње добило је од Савеза Сокола 200.000 динара за свој дом из санационог зајма за изградњу и санацију соколских домова у земљи.  (24)   У „Извештају о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за  годину 1939. истакнуто је  да је жупа Цетиње учествовала на слету у Софији са 254 члана, на Сушаку са 80 чланова и на окружним слетовима са 130 чланова, 80 мушког нараштаја и 180 мушке деце. На Окружном јавном часу у Беранима учествовала је жупа са 60 чланова, 80 мушког нараштаја и 180 мушке деце. На прослави 9 октобра учествовало је 76 чланова и 30 мушког нараштаја. На прослави 26 новембра дана  уједињења Србије и Цене Горе учествовало је 90 чланова и 45 нараштајаца. На прослави 17 децембра  учествовало је 86 чланова и 35 нараштајаца. У Соколској Петровој петолетци од обећаних 20 домова изграђено је 15 а 5 су још били грађени. Вредност изграђених соколских домова била је 15 милиона динара. Засађено је 45.000 комада воћака и других садница. Од пројектована 4 расадника,  1 је био уређен а 3 су била у раду. Од  пројектована 3 парка подигнута су 2 а 1 је био у раду. Уређен је био 1 дрворед поред колског пута. Од 6 бунара изграђена су 5 а 1 је био у раду. Од 3 моста који су обећани сва 3 су изграђена. Од обећана 2 потока обадва су регулисана. Од обећаних 6 сеоских путева сви су изграђени. Изграђен је 1 водовод. Од обећаних  8 чесама 5 су изграђене  а 2 су биле у раду. Изграђена је једна сушница, подигнуто је једно купатило, подигнита су 7 пчелињака, 5 сеоских гробаља било је уређено. Подигнуте су две цркве. Подигнут је један парк око цркве. Било је одржано 11 задружних моба. Основана је 1 сеоска читаоница. Образоване су 3 ручне апотеке. Одржано је 7 друштвених течајева и 6 логоровања. Било је подигнуто 4 летња вежбалишта. Утеђено је 1 морско летовалиште. Основане су 3 сеоске књижнице. Образоване су 2 соколске музике и 1 тамбурашки збор. Основан је 1 фонд сиромашних ђака. Шест соколских застава је било освећено. Одржано је 228 предавања о Соколској Петровој петолетци. Једна соколска јединица купила је за сироту удовицу са 4 деце једну кућицу са земљом и иста јединица прикупила је 40.000 динара за 6 сирочади без оца и без мајке. У жупи било је 1.178 личних завета од којих је до тада било 934 извршених. Остатак је требао да буде извршен у потоњој години  петолетке. Ипак у Извештају о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за  годину 1939. истакнуто је :„Соколско друштво  Цетиње извршило је већ уз знатну потпору  наших хуманих друштава и Удружења своје задатке. Али је остао недовршен најзначајнији посао : довршење соколског дома. И поред снажне потпоре коју су нам указали и Банска управа и наша војска  и Општина цетињска и други приложници ми га још нијесмо довршили. А ми га не подижемо само за себе. У његовим просторијама наћи ће мјеста  сва наша хумана и културна удружења. Наша младеж добиће хигијенске вјежбаонице. Он ће бити збориште свих родољуба и националних организација и установа.“ Жупа Цетиње била је у Зетско-вардарским збору и 1937. имала је 6.944 припадника а 1938. 8.469 припадника. (25) Првог дана Ускрса посетило је Соколско друштво Цетиње Подгорицу где су заједно са тамошњим соколским друштвима приредили забаву у Соколском дому. После забаве била је игранка уз свирање џез оркестра Соколског друштва Цетиње. Другог дана подгорички соколи вратили су посету Цетињу, где је такође одржана приредба. М. Дедић је у свом чланку у „Соколском гласнику“ истакао успех тачке „Валцер” чланица и „Полети, сиви соколе” подмладка. (26)

Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. Споменик је израдио вајар Ристо Стијовић, и на њему приказао ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и вијенцем у левици, над лађом која тоне. Соколска жупа Цетиње  заказала је своју Годишњу скупштину  на Спасовдан, 6 јуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору  приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње, истакао је у име Савеза Сокола  : „Соколство у овој години одржава своју  свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сјећање на историјски дан, када су на Грахову малобројни Црногорци до ногу потукли многобројнију турску војску, као сјећање на дан, када је дух надвладао материју, и кад је је био јачи сој него број ! А друго, да се поклонимо сјенима оних, те падоше под Медуом, достојних следбеника Граховских јунака ! Ми Соколи у овом споменику видимо најљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за њене напоре у будућности ! У добровољцима окарактерисан је збијег свих оних, што се не  хтјеше у ланце везати, већ се добровољно збјежаше у наше планине ! … Ми Соколи свјесни смо тих порука, како у рату тако и у миру ! Није само јунак онај који у даном моменту својим животом спријечи насртај непријатеља, већ је јунак сваки онај, који дуг одужује према мајци отаџбини, сваког часа и на сваком мјесту ! Јунак је онај који се несебично жртвује и сузбија сваку непријатељску акцију, ма којег облика ! …Нека је слава свима палим под Медуе, нека је слава палим на данашњи дан на Граховцу, нека је слава свим палим за своју нацију, до сада и у будућности !” (27) Скупштина жупе је корпоративно учествовала на свечаности при откривању споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала је два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, адвокат са Цетиња, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. На скупштини је у предавању  ђенерал Варјачић приказао борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадије. Многим примерима показао је како треба у даном случају извршити своју соколску мисију. (28)

Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел  народу у Црној Гори. У апелу позвали су да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола др. Никола Шкеровић, ђенерал Ђукановић, Гавро Милошевић, … . У прогласу се истицало : „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски крш не окаља ни једно погано име издајника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти ни један злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! … У судбоносном сукобу, ако нам буде наметнут, морају бити … повезане све духовне и физичке моћи цијелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недјељив, непробојан фронт, … челични штит наше заједничке куће – отаџбине наше”. (29)

Друштва Соколске жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом. Нарочито је свечана прослава била на Цетињу, где је после благодарења, одржана свечана соколска академија у дворани Народног позоришта.  Академију је отворио старешина жупе Гавро Милошевић, а Јован Контић предавао је о значају уједињења. Са академије су упућени поздравни телеграми краљу, Савезу сокола и председнику Извршног одбора Подгоричке народне скупштине. (30) Соколско друштво Цетиње приредило је 2. децембра 1940. академију за средњошколску омладину и за вежбаће категорије. Академију је отворио просветар друштва С. Бокан предавањем „Југословенска идеологија и дужност данашње омладине”. Изведене су вежбе и рецитације, а позоришна секција приказала је једну сцену из „Одбране Београда”. (31) На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница Савеза сокола и Соколске жупе Цетиње. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1.септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем. После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. (32) У издању Савеза Сокола и Народног одбора за прославу изашла је 1941. Споменица прославе 25-годишњице на Мојковцу. У Споменици је истакнуто : „Наше соколство одало је на достојан начин дужну почаст сенима мојковачких хероја. Поред иницијативе и активног учешћа у прослави, Савез Сокола је помогао издати ову књигу, од чије је продаје чист приход намењен подизању споменика палим мојковачким јунацима. (33) Судбина сокола са Цетиња била је : Гавро Милошевић, адвокат  са Цетиња и старешина Соколске жупе Цетиње убијен је 1944. на периферији Цетиња од непознатих лица. Лазар Милошевић, судија окружног суда на Цетињу, био је члан сокола од рођења. Комунисти су га убили у босанским шумама 1945. Томо Милошевић, председник општине града Цетиња, првак сокола на Цетињу. Убијен од комуниста приликом њиховог уласка на Цетиње 1945. Владо Милошевић, ђак, редован члан сокола од малена. Убијен у Босни од комуниста или усташа. Др. Јован Петровић-Његош, професор, и његова супруга Милица  Петровић-Његош, рођена Станишић у Херцег-Новом, убијени од комуниста на Цетињу 1944. Нико Почек, дипломирани правник, убијен од комуниста на Цетињу 1947. Цицо Татар, чиновник, убијен од комуниста код своје куће  на Цетињу 1947. Дуле Вукчевић, студент права, старешина чете мушког нараштаја. Био је официр у редовима четника Павла Ђуришића, убијен у Босни од усташа или комуниста. Мато Матановић, родом са Цетиња, апотекар, убиле га усташе у Загребу.  …. . (34)

Соколско друштво „Цетињски соко” основано је 1906. После Првог светског рата обновљено је деловање соколског друштва на Цетињу. Делегацију Соколске жупе Мостар која је 1926. посетила Ловћен на улазу у Цетиње дочекало их је соколско друштво Цетиње са војном музиком. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе Мостар у Дубровнику 6. марта 1927. поднело предлог за формирање жупе Његош. Пошто је то прихваћено и жупа основана,  Жупа Његош је на Цетињу одржала свој први јавни час 10. јуна 1928. са 670 вежбача. На Цетињу је соколско друштво деловало упоредо са жупом. Друштво је користило „Дом Слободе”, али је радило на изградњи свог дома. На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. После Априлског рата 1941.  окупатор је забранио рад и Соколској жупи и друштву Цетиње. Соколи са Цетиња су страдали у Другом светском рату. После увођења вишестраначја соколи настоје да обнове рад соколских друштава. Прво обновљено друштво је Српски соко Херцег Нови 1992.

(крај)                                                                                                   

                                                                                                                                            Напомене :

1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47; Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 385;
2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47;
3. „Соколско друштво на Цетињу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 24;
4. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;
5. „Соколство у Црној Гори”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 140;
6. Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, Бока Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138; Ј. П. „Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
7. „Соколско друштво у Бару”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр.242;
8. „Жупа Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, Год.XI, стр. 11; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 154, 155;
9. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11; Бр. Гавро Милошевић, старешина Цетињске жупе, „Соколска жупа Цетиње”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 98, 99;
10. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. XXVI – XXVII;
11. Н.Д. и К.Г, „Други просветни течај соколске жупе Цетиње”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, фебруар 1934, бр. 2, стр. 89, 90, 91;
12. „IV Просветни течај Соколске жупе Цетиње”, „Зидне соколске новине” „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 226;
13. „Соколске вести”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуни 1934, бр. 6, стр. 266;
14. К.Г, „Соколско славље на Ловћену”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
15. „Масарикова прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 4;
16. „Жупска конференција”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 марта 1937 год, бр. 3, стр. 46;
17. „Соколска сједница на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 2;
18. „Годишња скупштина Соколског друштва Цетиње”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 марта 1937 год, бр. 3, стр. 47, 48;
19. „Соколско славље на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;
20. „Велике соколске свечаности на Цетињу”, „Соколски гласник“, Београд, 29 мај 1937, бр. 16 стр. 2, 3,4;
21. Х.Д, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Београд, 29 мај 1937, бр. 16 стр.4;
22. „Из живота нашег народа”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 251;
23. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XVII;
24. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23. априла 1939 године”, стр. 97, 111;
25. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 53, 102, 107;
26. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 6;
27. „Соколство при откривању споменика Медуанским мученицима”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 4;
28. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
29. „Родољубива реч Црне Горе”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
30. „Соколске свечаности на Цетињу”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 8;
31. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
32. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;
33. „Спомен-књигу славе на Мојковцу издао је Савез Сокола КЈ”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;
34. Радивој Риглер, „Соколске жртве у Светском рату”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 187, 188, 189, 190;