Пише: Драган Росандић-Роси

Амбасадор Русије у Црној Гори, Његова екселенција Владислав Маслеников, организовао је  пријем поводом Дана државности Русије, који се обиљежава 12. јуна. Присуствовало је неколико стотина званица! Из владе, која је баш претходних дана забранила прелет авиона руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова преко Црне Горе на путу за Београд – није био нико! Изузев, министра просвете Мијомира Војиновића, из СНП – а то је исто нико!

Сармат

Забрану прелета руском министру дипломатије издало је овдашње МВПЕИ, односно експозитура Атлантског савјета, на челу са “министром” дипломатије Ранком Кривокапићем, у овдашњим приликама познатијем и као – Рања Сплачина!
Поред несрећног Монтенегра, прелет су забраниле исто тако несрећне Бугарска, Румунија и најнесрећнија Сјеверна Македонија!
Дакле, та марионета из марионетске владе забранила је руском министру дипломатије да прелети до Србије у дипломатску мисију – јер, због тога дипломатија ваљда и постоји! Ајде, да је у питању био министар рата Шојгу! Али, ни ту није наше да се петљамо!
Директор руске државне свемирске агенције Роскосмос, Димитриј Рогозин, иначе пореклом из Шавника, запријетио је овим банана државама балистичком ракетом Сармат:
“Од кукавичких Бугара, осветољубивих Румуна и издајничких Црногораца који су издали нашу заједничку историју, Сармат неће тражити сагласност за летење”!
Не брините ништа, Рогозин је наш човјек, Србин из Шавника! А опет, Сармат значи Србин, с обзиром да су Сармати старином Срби! Сармат (Србин) је нуклеарна интерконтинентална ракета, која једним ударом уништава територију величине Француске, Енглеске или цијелу источну америчку обалу од Њујорка до Мајамија! Овдје је довољан и један Калибар, крстарећа ракета лансирана са подморнице у Средоземном мору, да на мјесту зграда Скупштине, Владе, Предсједника и МВПЕИ – направи велику и лијепу фонтану!

Превој Шипка

На дан 3. марта ове године, на 144. годишњицу ослобођења Бугарске од Османског царства, окупљени Бугари код Споменика слободе, на планини Шипка, извиждали су и погодили грудвама снијега, право посред челенке, премијера Кирила Петкова и предсједника парламента Николу Минчева!
Окупљени су узвикивали: “Оставке!”, “Издајници!”, “НАТО, напоље!”, али и носили транспаренте захвалности Русији за ослобођење Бугарске од Турака, након скоро 500 година, у Руско-турском рату 1876-1878! Такође, и Бугари су старином Срби и говоре исквареним српским!

Берлински конгрес

Након што су поразили Турке у Руско-турском рату, на планинском превоју Шипка, руски гроф Игњатијев издиктирао је Турцима Санстефански мировни уговор, у којем су Турци, већ у 1. и 2. тачки, морали да дефинитивно признају Црну Гору као независну државу.
На Берлинском конгресу, у јулу исте те 1878, Руси су печатирали признања независности Црне Горе, Србије, Румуније и Бугарске, који су сви старином Срби! Македонце, који су такође старином Срби, тада нико није ни помињао!
А на Конгресу! Представници Црне Горе, војвода Божо Петровић и војвода Станко Радоњић, као и представник Србије Јован Ристић, мотали су се по ходницима, јер их нису пуштали у конгресну салу, и молили руске представнике, остарјелог грофа Горчакова и грофа Шувалова, да се заузму за интересе Црне Горе и Србије. Једном су налећели, у ходнику, и на предсједавајућег Конгреса, кнеза Ота фон Бизмарка (такође старином Србин), који их је љубазно замолио да му се не мотају око ногу, јер је кренуо на пишање!
Углавном, када је, 1. јула 1878, кнез Бизмарк ставио на гласање да ли да се призна Црна Гора, десила се следећа ситуација: представник Русије, гроф Шувалов, који се константно заузимао за Црну Гору и борио за сваки педаљ територије од Улциња до Плава, рекао је да Русија никада није ни престајала да признаје Црну Гору; представник Турске, Каратеодори паша, рекао је да Висока Порта дефинитивно признаје Црну Гору; представник Енглеске, лорд Солзбери, рекао је да Енглеска никада није признавала ту независност и затражио је да се ријеч “дефинитивно” избаци; представник Аустроугарске, Ђула Андраши, рекао је да је Аустроугарска већ раније формално признала ту независност; француски представник, гроф Сен Валие, рекао је да је Француска прећутно признавала…
Онда је Бизмарк затражио да остане нацрт текста преузет из члана 2. Санстефанског мировног уговора о дефинитивном признању независности Црне Горе и позвао присутне:
“Па, да признамо”!
Потом се, у глас, чуло:
“Признајемо”!
(види: Новак Ражнатовић, Берлински конгрес и Црна Гора)

Код Американаца

Овдашњи пријеми поводом свечаности обиљежавања значајних датума страних држава најпосјећенији су на Дан државности Србије, САД, Британије, Русије, Њемачке….
Код америчке амбасадорке, сваког 4. јула, искупи се комплетна овдашња полтронерија – почев од особе која обнаша функцију предсједника државе па до последње режимске и опозиционе протуве! Нешто мање полтрона долази и код британске амбасадорке, али они долазе два пута – на Дан државности и на рођендан краљице Елизабете!
Ипак, највеселије је код Срба! Ту долази и по пар хиљада званих и незваних! Права рођачка атмосфера! Својевремено ми је амбасадор Србије, Зоран Лутовац, рекао како му је тадашњи амерички амбасадор признао да једино на Дан државности Србије долази више званица него код Американаца!

Код Руса

Ове године напунило се тачно 311 година од успостављања првих дипломатских контаката између Русије и оног што се тада звало Црна Гора (четири нахије у брдима) – дакле, било је то 1711. То је вјероватно јединствен примјер у историји да је пар стотина година у буџету једне државе (Русија) сваке године стајала ставка – финансирање Црне Горе!
И онда, овај наш кловн, Рања Сплачина, покушава да буде духовит:
“Руски министар дипломатије Лавров могао је доћи у Београд и возом”!?
То је ваљда тај “цуцки” хумор, кад вириш из дупета Атлантског савјета и мудрујеш!