Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

После слета у Загребу 1906. група чешких сокола дошла је у Црну Гору. На Цетињу  су 24. августа 1906. на Обилића пољани извели соколске вјежбе. Пред дворцем  кнеза Николе одржали су јавни час. Соколско друштво „Цетињски соко” било је основано 1906.  Чешки гимнастички савјет послао је у Црну Гору младог предњака Виљема Кукеца, Словенца, који је одржао два курса за официре учећи их соколским вјежбама. Прашки предњак Виљем Кукец дошао је на Цетиње и организовао течајеве за предњаке за војску и за чланове  Цетињског сокола. У башти кнежеве палате одржана је септембра 1907. Јавна вежба. За успех вежбе Кукец је одликован Даниловим орденом. Основана су соколска друштва у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама … . (1)  Соколи из Црне Горе учествовали су на слету у Прагу 1912. Први јавни час са вежбањем Српских сокола био је на Цетињу 1914. (2)

После Првог светског рата обновљено је деловање соколских друштава на Цетињу и Подгорици. Друштва су све до оснивања Соколске жупе Његош радила у оквиру Соколске Жупе Мостар. Соколско друштво на Цетињу одржало је 17. јануара 1926. редовну главну скупштину. После прочитаних извештаја бирана је нова управа. У нову управу изабрани су : Староста Гавро Милошевић, подстароста Видо Банашевић, начелник просветног оделења Мишо Зорић, начелник Фрањо Жиц. Одборници су били : Др. Краљевић, Никола Латковић, прота Јефтић, инжињер Банчек, капетан Франковић, Саво Мариновић, Ристо Гордић, Б. Радовановићева, Глигор Вукотић и Коста Лигутић.(3)

Приликом званичне прославе преноса Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на  главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством старешине Ђорђе Перина, начелника Петра Чолића и начелнице Лиде Хаушкове, са делегатима, који су дошли до Мостара. Путовали су у ноћи од 30. априла на 1. маја возом из Мостара за Херцег Нови,  где их је на станици дочекала управа домаћег соколског друштва. Наставили су бродом за Котор, сабирајући делегате соколских друштава из Боке Которске и Приморја. Кад су се приближили Ђеновићу видели су све куће окићене заставама, а грувањем прангија друштво у Ђеновићу исказивало је почаст жупској застави, дару краља и учесницима експедиције. На обали су се нашли са члановима управе друштва и након кратког разговора кренули су даље. Око 11 сати стигли су у Котор.  На обали је стајало чланство свих категорија соколског друштва са управом, а музика је свирала народне песме.  По њих су  дошли старешина цетињског друштва Гавро Милошевић и тајник Н. Латковић. Након кратког одмора ушли су у приправљене аутомобиле и кренули на Цетиње. Успут придружили су им се делегати соколског друштва из Котора, а делегати друштава са територија Црне Горе чекали су на Цетињу. Соколи су се зауставили у Његушима. Око њих се окупило грађанство, а председник општине Васо Оташевић поздравио их је. Одговорио му је Чедо Милић. Договорили су се са Његушанима да се састану на Воскресеније код капеле на врху Ловћена. На улазу у Цетиње дочекало их је соколско друштво Цетиње са војном музиком. Старешина друштва Гавро Милошевић их је поздравио, а одговорио му је  Чедо Милић. Читаво Цетиње је било окићено као у време краљевог доласка. Поворка је кренула на челу са војном музиком. Овацијама није било краја. Из публике се чула примедба о кршном барјактару „Још да су му брци Мандушића Вука.”  Прошавши главним улицама соколи су стигли пред градску општину где их је поздравио председник општине Томо Милошевић. Све што је могло да иде изашло је на улицу.  Следећег дана ходочасници за Ловћен кренули су у 4 сата. У Ивановим Коритима изашли су из аутомобила и кренули на Ловћен. Стигли су после 9 сати на врх Ловћена (Језерски врх).  Његушани  су их чекали. Барјактар је развио жупски барјак и ушао у капелу. За њим је ушао старешина жупе са ловоровим венцем. За старешином су ушли делегати соколских друштава а од домаћих онолико колико је могло да стане у капелу. У име Савеза и Жупе говорио је Чедо Милић, за њим председник његушке општине, па  Иво Колбе из Мостара и Михајло Зорић са Цетиња. После полагања венаца присутни су певали „Христос воскресе”. После тога играло се црногорско Оро и певале песме. На Цетиње су се вратили око подне.

У дворани учитељске школе одржана је свечана седница у спомен Његоша. Били су присутни представници државних и војних власти, старешинство жупе Мостар које је заступало и старешинство савеза, делегати соколских друштава жупе, представници просветних и хуманих друштава и цетињско грађанство. Седницу је отворио Чедо Милић преневши поздраве старешинства Соколског савеза. Говорио је о Соколству и успомени Његошевој. После њега говорио је велики жупан. Затим су следили говори другог заменика старешине жупе др. П. Цанкиа и старешине соколског друштва у Подгорици др. Шкеровића посвећени животу и раду Његошевом. Говорио је и Гавро Милошевић, старешина соколског друштва Цетиње.  На бањалучком процесу 1916. Чедо Милић био је осуђен на смрт. На десетогодишњицу смртне пресуде 1926. ходочастио је са својом жупом на Цетиње. Био  је бурно поздрављен од свих присутних на седници. У „Дому Слободе” одржана је у вече академија узорних одељења соколског друштва Мостар. Пре почетка извођења др. П. Цанки је морао да понови свој говор са свечане академије. Говором је одушевио публику у великој дворани дома. После вежбе била је игранка. Делегати су отпутовали у Подгорицу на окружни слет. На уласку у Подгорицу код Везировог моста поздравио их је др. Шкеровић. Дочек у Подгорици био  је сличан дочеку на Цетињу. Свечана поворка на челу са жупском заставом, заставама културних друштава из Подгорице, затим друштава из Цетиња, Мостара, Подгорице, Даниловграда и Никшића уз многобројно грађанство кренула је главним, а затим споредним улицама  Подгорице пред општински дом где их је поздравио председник Н. Шћеповић. (4)  Соколска друштва у Црној Гори била су удружена у Зетски округ. Приредили су 3 маја 1926. I окружни слет у Подгорици. На слету је осим у заједничким вежбама Соколско друштво Цетиње наступило  са три посебне тачке : женска и мушка деца вежбала су „Симболичне просте вежбе” од Јегера, женски подмладак „Мале птице” од Зорке Јанковић и чланови „Врбниче над морем” од Шварцвалда. На слету је као гост присуствовало Соколско друштво Мостар. Друштво Мостар је одржало академије на Цетињу, у Подгорици и Никшићу. Био је присутан цео одбор жупе „Алекса Шантић”. (5) После похода Соколске жупе Мостар дошло је до ширења соколства у Црној Гори. Основана су нова соколска друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. Соколско друштво Бар основано је 1926. У другој половини августа 1926. био је упућен јавни апел за оснивање соколског друштва у Бару. Оснивачка скупштина одржана је 5 септембра 1926. у дворани друштва “Братимство”. Први јавни наступ друштва био је 1 децембра 1926. под вођством начелника Марка Франете. Била је интензивна сарадња са суседним соколским друштвима а нарочито са друштвом из Будве. Старешина друштва био је Доманчић. Друштво је организовало заједнички излет са соколским друштвом Београд I на јавну вежбу у Улцињу.(6)   До децембра 1926. у новоснованом Соколском друштву Бар било  је деце 30, нараштаја 25, вежбача 20, а осталих чланова 100. У чланку „Соколско друштво у Бару” изашлом у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” наглашено је да је друштву приступио католички бискуп као члан утемељитељ.  (7)

(наставиће се)