Разговарао: Горан Киковић,главни и одговорни уредник ”Глас Холмије”.
Проф. др Срђан Лалић је ожењен, отац и родитељ троје дјеце. Од 17.07.2019. године именован је за Проректора за људске и материјалне ресурсе Универзитета у Источном Сарајеву. У периоду од 2015. године до 2019. године, био је Декан Економског факултета Брчко. Сертификовани је рачуновођа, форензички рачуновођа, интерни ревизор и судски вјештак економско-финансијске струке.
Аутор је монографије која је преведена на руски језик и користи се као додатна литература на мастер студијама у Русији на Универзитетима у Перму и Вороњежу. Објавио је књигу АКАДЕМАЦ – визија или/и игра. Потпредсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Бијељина. Члан издавачког Савјета Гласа Холмије, Часописа за књижевност, историју и културу, Беране, Црна Гора.Члан Савјета Борачке организације Републике Српске.Члан организационог одбора Форума бораца Републике Српске, 2018. година.Члан организационог одбора гусларске вечери, 2016. и 2017. година, (специјални гости вечери су били Академик Матија Бећковић и народни гуслар Бошко Вујачић) и Вишњићевих дана. Учествовао је у двије емисије „Глобално“ на БН телевизији, гдје је јавно подржао литије и став српског народа из Црне Горе у борби за очување слободе и културног наслеђа.
КИКОВИЋ: Господине Лалићу, водите поријекло из Васојевића,шта за Вас значе Васојевићи и Црна Гора данас ?
ЛАЛИЋ: Поштовани господине Киковићу, првенствено желим да поздравим Вас и Ваш редакциони одбор часописа „Глас Холмије“ као и Вашу борбу за очувањем традиционалних вриједности и Божије воље да српски народ у овим злобним и турбулетним временима сачува своје достојанство, част и православне друштвене вриједности. За мене и моју породицу, поријекло из Васојевића у тренутку сукоба глобализације и природе (традиционалних вриједности) значи све. Односно, представља мотиватор и покретач наших живота. Јер је управо у Васојевићима коријен наше крви, душе и живота. Ми смо сви васпитавани на начин да сваком послу и активностима требаш приступати на начин да твоје дејство и рад буду у складу са моралом, поштовањем традиције и очувањем идентитета. Управо наш идентитет извире из Васове крви и чува нас да не постанемо глобално безлични. Вјерујем да ћемо имати снаге да на овај начин трајемо и у будућности и нашим покољењима оставимо у аманет духовне а не материјалне вриједности. Црна Гора данас, прије и у будућности биће наша колијеква, матица и земља из које смо постали и којој ћемо се вратити. Ово сам више пута и јавно, гостујући у емисијама и истицао. Истина која се прожима вијековима, на уштрб глобалних интереса не може се тако лако избрисати, заборавити и преобратити да она као таква буде истина туђина или изрода. Колико год да данашње вријеме осликавају само материјалне вриједности ипак става сам да истина, природа и дух свети на крају увијек побиједе.
КИКОВИЋ: Професоре Лалићу,можете нам рећи за наш часопис ”Глас Холмије” нешто о борби српског народа у Републици Српској за своју слободу у последњем отаџбинском рату, имајући у виду да сте били члан организационог одбора Форума бораца Републике Српске, 2018. године. Јели то била одбрана српског народа од новог геноцида и понављања Јасеновца и многих јама широм Босне и Херцеговине?
ЛАЛИЋ: Ја лично нисам био учесник несретног рата у БиХ, али кажем да је несретни јер су гинули многи недужни на свим странама ради задовољења глобалиста. Свако зло које нам се намеће, ратови, вируси, дрога и друго, су на штету нас а у интересу глобалиста, односно уништење традиционалних вриједности на уштрб глобалне безличности. У овом процесу, српски народ је увијек тај који доста страда и увијек је на муци да докаже своју истину и очува територију и културну баштину, језик и писмо. У борби за очувањем истине, поводом јубилеја обиљежавања 25 година Борачке органиазције Српске, организован је у виду свечано-научног скупа Форум бораца Републике Српске. У оквиру програма обухваћено је неколико тема посвећених друштвеној улози Борачке организације, почецима ратних сукоба у бившој Југославији, вијековном страдању Срба у БиХ, те улози Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова у стварању Републике Српске. У раду, панел дискусија, присутни су имали прилику да чују истакнуте историчаре, професоре, правнике, генерале и политичке аналитичаре и њихове анализе и ставове о историјским догађајима на нашим просторима. На крају, изведен је закључак да су припадници војске и полиције Републике Српске били борци за слободу и очување територије и културе српског народа а не агресори. Ко је у ствари био агресор најбоље показују историјски догађаји и многа стратишта и прогони широм Босне и Херцеговине како кроз претходне велике ратове тако и у овом последњем.
КИКОВИЋ: Поштовани господине Лалићу, професор сте економије на факултету били сте и декан Економског факултета Брчко, па нас интересује како се данас живи у Републици Српској и које су њене перспективе у будућности?
ЛАЛИЋ: Живот у Републици Српској се не разликује пуно од живота у Црној Гори и другим земљама у развоју. Неспретним и неискреним политикама веома брзо смо се одвојили од националне економије и многи од нас пожурили у инструмент глобализације звани бизнис. Мислећи да је све што се увезе много боље и здравије од онога што даје наша земља. У том процесу, наша привреда је брзо поклекла и сада имамо велике ланце маркета са разном робом из увоза са сумљивим поријеклом и квалитетом. Са друге стране, наша села су празна, а народ, пун стреса и растројен је заробљен у градовима. Данас се питамо зашто све поскупљује и гдје је крај. Крај може бити само ако се вратимо селу и обновимо наша имања, њиве и искрчимо коров са наших ливада. Исто тако, требамо индустрију вратити у наша дворишта и урадити корекцију спољнотрговинске размјене (тј. колико се увози да се толико и извози робе домаћег поријекла). Апсурд је да се из Васојевића извози дрво као сировина у Албанију а онда враћа као готов производ. Исто се дешава и у Републици Српској. Наши крајеви, пошто је ријеч о малим територијама и земљама у развоју, треба да се у економском смислу уједине и заједно наступе на тржишту Европске Уније и на другим развијеним тржиштима. Ми нисмо конкурентни једни другима, али ако заједно наступимо можемо бити конкурентни другима. У последње двије деценије много је примјера да се сами нисмо могли одупријети феномену глобализације. Ако се настави овај постојећи тренд, већ на јесен и зиму можемо очекивати нова поскупљења и доста честу појаву неликвидности појединаца односно до сада смо слушали о банкроту правних лица (предузежа), сада ћемо слушати о банкроту физичких лица (појединаца и породица).
КИКОВИЋ: Поштовани господине Лалићу, у сваком разговору питамо нашег саговорника какво има мишљење о часопису ”Глас Холмије”?
ЛАЛИЋ: О часопису „Гласу Холмије“ имам позитивно мишљење. Сматрам да је часопис архив истине једног времена и простора на којем се српски народ вијековима бори да очува православне вриједности. Исто тако, водећи се чињеницом да се данас брат од брата удаљио и отуђио, сматрам да часопис има мисију да поново кроз своје теме и рад, повезује и зближава оне који и дан данас живе у Црној Гори са онима који су своју срећу потражили у бијелом свијету. Искрено Вам желим сву срећу у будућем раду и увијек рачунајте на моју подршку.
КИКОВИЋ: Шта можете да поручите читаоцима ”Гласа Холмије”?
ЛАЛИЋ: Читаоцима „Гласа Холмије“ могу поручити да добро размисле прије него се одлуче да читају и подржавају теме овог часописа. Ако желе да њихов живот баштини на материјалним вриједностима немој да читају овај часопис јер неће ништа разумијети. У случају да желе да је темељ њихових живота идентитет, очување културног наслеђа, поштовање историје, обичаја и традиције, онда нека прте пут својих предака и нека читају овај часопис на начин да поред читања треба да дају и допринос у његовом опстанку и развоју.
