У Српској кући представљена је књига Милоша Војиновића и Тадије Бошковића “Одступница”, обимног дјела које садржи преко 12. 000 имена четника и обичног народа који су комунисти након завршетка Другог свјетског рата без суда и суђења побили у Словенији. О књизи су поред аутора говорили и Андрија Мандић и Небојша Медојевић, лидери ДФ-а који су учествовали у њеном штампању. заједничка оцјена је да црна Гра није ни започела процес помирења и суочавања са прошлошћу и да су пропуштене велике шанске за осуду комунстичких злочина, пто су урадиле све земље бившег источног блока.
Андрија Мандић је подсјетио да је злочин у Словенији у односу на број жртава раван жртвама у великим побједама црногорске восјке за ослобођење, попут Мојковца, Скадра…
–Покушали смо да у парпаменту покренемо питање усвајања резолуције 1481 Европског парпамента о осуди злочина тоталитарних система, али представници бившег режима су то одбили. Покушаћемо опет да то урадимо, јер без тога нема демократизације нашпег друштва. Они су једногласно усвојили резолуцију о Сребреници, али о злочина својих иде9лошких предака не желе ни да чују – рекао је Мандић.
Небојша Медојевић је истакао да раскида са прошлошћу нема без суочавања са њом, али је нема ни без отварања досијеа УДБЕ и лустрације.
–Највећи противник тих процеса у парламенту је Ранко Кривокапић, данашњи министар вањских послова. Црна Гора још није покренула те процесе и због тога се не може назвати демократском државом. Све док се не осуди намјера једног револуционарног покрета да своје противнике назове издајницима и да им звог тога суди и на крају их ликвидира, нема помирења у Црној Гори. Ова књига је доказ наших деоба и уколико се о том злочини не разјасне сви подаци постоји опасност да нам се такав злочин и понови– рекао је Медојевић.
Аутори су говорили о тешкоћама на које су наилазили приликом прикупљања података, а било је ријечи и о разлозима због којих је Павле Ђуришић са четницима и бројни народом кренуо преко Босне ка Словенији. По њиховој оцјени комунизам је још увијек жив у Црној Гори и то је један од разлога што добар дио јавности, посебно политичке и интелектуалне, игнорише “Одступницу”.