Пише: Иван Милошевић
Протутњале су заставе, концерти, заклетве вјечној Црној Гори, пријеми и поздрави и честитке. Да не заборавим и ватромете! Ето, прошло је 16 година од референдума за и против Србије, пардон за и против Црне Горе и имамо што имамо. Заправо, питање је да ли уопште Црна Гора ишта има своје, да ли је њена влада њена или наметнута споља, да ли је њена економија домаћа или уопште и постоји, а ако је има са њом диригује неко са стране, да ли има своје установе, посебно државне, а посебно судске или и њима управљају странци, односно милосрдни ЕУ намјесници из амбасада? Шта то има Црна Гора данас, а што није имала прије 16 година? Истина, има своју заставу коју као државну не прихвата барем трећина становништва, има и своју химну која није по вољи поменутој трећини и има свога Дритана, првог Албанца на мјесту премијера што не памти дуга историја Црне Горе! Па, ни она дуга 1000 година о којој пјевају сви они који су славили ових дана!
Уистину, шта то Црна Гора има што није имала прије 16 година? Да ли је слободнија него 2006, да ли је богатија, цијењена више него раније код куће и у свијету, да ли су њени житељи задовољнији него што су били и да ли би са више елана стали на њеном бранику? Уистину, не знам како да одговорим на постављена питања, односно срамота ме да то урадим. Одговори су посијани свуда око нас, виде их не само нормални зрели људи у овој држави, него су очигледни и за домаће глисте, црве и гуштере!
Поводом 21.маја мој утисак недјеље је пријем Дритана Абазовића у вили Горица. Окупио се код новог албанског премијера данашњи политички и бизнис крем црногорског друштва. Мило, Јоковић, Данијела, Бокан и Мираш! Их, које званице, све крем од крема политичке и духовне елите независне Црне Горе! Мило, чији пулени и вјерни борци све чешће завршавају у затвору, а његови најпоузданији саборци се сваки дан прозивају за организоване и неорганизоване везе са криминалом, наздравио је Дритану! Куцнули су се чашама шампањца и један другом опростили све оно лоше што су један о другом причали. Све је то постало прошлост, на битангу је пала прашина, а криминалац и мафијаш је постао коректни политички партнер!
Данијела и весело друштво из СНП-а били су на пријему као покисли. Истина, мање покисла је била Данијела! Она сва зрачи неким НАТО оптимизмом, новим комунистичким погледом на свијет по којем је све могуће и када ништа није могуће и да се не треба никада предати, односно да за мјесто у влади треба урадити све што треба, па што кошта нека кошта! Уистину Данијела постаје нови вођа новог СНП имиџа, даје му посебну драж, мирис и укус! Ваљда је то на пријему код Дритана постало јасно Владимиру, Даду, Васку и осталима, па су на пријему изгледали као да су код педикира, са том разликом што су прије неко вече крили, а не показивали руке! И они виде да се на прстима залијепило доста прљавштине која упорно неће да се скине!
Био је симпатичан и Бокан! Није дошао са бананама, али над њим коре од банане висе и када нема у џеповима банане. Бокан, мистер црногорског бизниса, управник магацина у којем су пронађене банане пресвучене кокаином, изљубио се са Дританом и захвалио му се што му је све опростио и што нови премијер као координатор свих безбједоносних служби ни прстом није макао да испита како је тај кокаин доспео у магацин Бокана! Што ти је Бокан, прави мађионичар! Код њега има оно што нигдје нема, код њега све нестаје и поново се рађа од данас до сјутра и једино код њега власник магацина у којем је откривен кокаин не одговара за кокаин! Вјероватно због тих трикова Бокан је онако љубазан био према Дритану! И он зна да већину тих трикова не би могао да изведе да није било албанског премијера!
А као шлаг и главно послужење на Дританом пријему стигао је Мираш. Распоп, предсједник једне полицијске НВО имао је шта да саопшти новом премијеру. Упознао га је са новим омотом новог цариградског томоса посебно припремљеним у Македонији и Украјини и који само што није послат на адресу нове владе Црне Горе, односно у кабинет новог министра вањских послова. А када стигне томос има Мираш да позове Дритана у кабинет министра вањских послова да отворе пошиљку из Цариграда и прославе је како ваља – банкетом у хотелу “Хилтон”!
Углавном код Дритана су били сви они који у нормалним околностима ту сигурно не би били! Они који су требало да ту буду нијесу позвани или су сами одлучили да не буду дио Дританових званица!
Прошао је дан независности. Својим очима смо се увјерили да у Црној Гори има свега и свачега, али и да је у периоду независности изгубила независност. Толико је постала зависна да не знаш шта ту има да славиш! Заставу, грб, да се узбуђујеш на химну? Можда, јер од све независности остало је можда још само то. Црногорска застава вијори на вјетру, грб је на свом мјесту, а химна јесте да се једва држи, али се и даље пјева! И то је то. ТАЧКА!
