Пише: Иван Милошевић
Скокнуо сам јуче до Светог Стефана. Кроз Созину, наравно! Ко ће да се ломата петровачким и осталим странама. Платиш 2,5 вра и за пола сата си на мору! Милина! Чим изађеш из тунела, дочека те мирис мора! И увијек ти тај сусрет изгледа некако другачије! Чудо је ова наша обала! Пуна је неке мистике, загонетки, питања…
Прескочих Чањ, Лучице, Буљарицу, рекох да скокнем до Перазића Дола. Увијек ми је била драга та плажа. Када се купаш у подножју олупине од хотелске скаламарије постане ти све јасно ко је ко и шта је у Црној Гори! Читава Црна Гора стане у том контрасту у Перазића Долу. Лијепа плажа и олупина од хотела! Међутим, колима се до плаже не може. Рампа закључана, катанац нови и изгланцан, па ако хоћеш низ степенице, па на плажу. Нешто ми је мука била да силазим, односно да се послије гегам узбрдо, а згадио ми се и онај катанац! Подсјећа ме на закључану Црну Гору, наше закатанчене наде да ће нам бити боље!
Спустих се до Дробног пијеска. Као да си на скијалишту и велеслалому, низбрдица ко зна од колико степени, пуно кривина, али плажа лијепа. Тек десетак купача, али зато туце више радника. Једни копају неке рупе, други уређују плажни бар. Милина, нема оне прегласне музике из барова, само море шушти, дјеца се купају и лијепе маме шетају у бикинима! Чак су и лежаљке џабе! Шта ћеш више! Истина, море хладно, па је љепше на плажи! Осим неких Подгоричана сви остали причају руски. Да ли су Руси или Украјинци, рекох да не питам, ко зна шта иза морске идиле вреба и гдје ће се неки ђаво појавити. Кафа на плажи 1,50 евра! Подношљиво!
И милина понекад досади, па кренух пут Светог Стефана. Међутим, опет катанац. На врху једне узбрдице неко ставио рампу и катанац! Гдје баш сад, када је узбрдица ко зна колико степени! Надам се у ручну, стиснух је и изађох да видим о чему се ради. Катанац јак, али прискочи један педесетогишњак и као од шале га маче. Питам га како то уради, а он на руском, колико сам разумио, рече како он може све. Упитах га је ли Рус, али он одмахује главом и понавља “Украјина”, “Украјина”… Таман сам се понадао да је Рус, па да му стиснем руку, овако само сам му одмахнуо и кренуо даље! Ко прави ове цесте од магистрале од плаже, да ми је знати! Која низбрдица или узбрдица, Боже драги, мислиш да ћеш истога часа да се сурваш у провалију!
До Светог Стефана колоне. И о са црногорским и комитским заставама! Кренули на Цетиње, на прославу Дана независности! Боду ми очи оне три боје на зеленој застави и објашњавам сапутницима да су зеленаши били Срби, али да су хтјели другачије да се уједине у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца, али сам брзо одустао. Са мном су истомишљеници, па шта да им објашњавам!
У Светом Стефану мирно и прелијепо. Као да је вријеме стало! Свети Стефан блиста под вечерњим сунцем и као да је жив. А он је заправо затворен, нема гостију… Чудо шта ти је живот! Свети Стефан пун живота је празан! У главној светостефанској улици тробојка, а преко пута кош чија је табла у српским бојама! Одлучих да сједнем у ресторану са погледом на српски барјак и кош. Сок 2,5 евра! Узимајући у обзир поглед, односно Свети Стефан, српски барјак и кош, подношљиво! И кроз Свети Стефан пролазе аутомобили са зеленим заставама са српским бојама! Дижу два прста, он латинично л, али ћуте! Да ли због српског барјака и коша у близини или је нешто друго у питању, не знам, али Свети Стефан ми скроз изгледа српски! Ни та зелена застава ни та латинична слова не могу ту ништа да промијене!
А у Будви као да је сезона кренула. Ресторани пуни, поосебно они његови дјелови укопани у море! На први поглед се види да је пуно Њемаца, Енглеза… О Русима или Украјинцима и да не говорим. Будванско шеталиште одјекује од руских ријечи, скоро сваки други пролазник је Рус или Украјинац! Причају као навијени и нијесам примјетио да је неко од њих нервозан. Јуре за дјецом, купују сладоледе и грабе столице! Ваљда би Украјинци и Руси могли да примјене будвански метод заједништва, па да прекину рат и дођу у Будву да се на миру окупају и понешто потргују!
И баш у Будви види се колико је бесмислено уводити Русима санкције! Које санкције, Боже драги, људима који су постали дио нашег становништва и по ничем, осим по језику, не разликују се од нас. Имају исте гараве очи, разбарушену фризуру и прелијепе женске осмијехе, као и ми! И сада им Дритан уводи санкције! Коме, Русима у Будви? То је као да уведе из Подгорице санкције или организује блокаду Тузи, Дољана или Лијеве Ријеке!
Будвом и ноћу доминирају три недовршене бетонске куле! Ко одлучи да их ту попери, Боже драги, има ли тај три чисте и је ли зрео за Доброту? Ипак, мимо њих, одвија се живот Будве, гдје се више чује руски, него српски и гдје нико никога попријеко не гледа. Млади, и не само они, се осврћу за лијепим дјевојкама, старији пребирају по успоменама, а од цјеновника боли глава! Све је то драж љета и ноћне разбибриге! Није га ни покварио квазиватромет са зидина Старог града поводом 21.маја. Нијесам примјетио да га је неко посматрао! Од њега су били интересантнији бранцини у уљу или на ражњу! И јесу интересантнији од свакодневниг глупости које нам се дешавају. Посебно од санкција Русији! Када би их примјенили у Будви, добили бисмо полупразан град! Барем ноћу!
Привет, Россия!
