Није Новак ни данас играо као што зна, али и то је било довољно да освоји турнир у Риму. Таман када мислиш да Новак нема више шта да каже, да је уморан од тениса и успјеха, он изађе на терен у Град вјечности и саопшти да му се још игра, да је гладан побједа и да не жели да се повуче.
Чудо је Новак, чудо! Мислим да Срби ни након двије деценије, колико их српски тенисер представља у свијету, још увијек не знају шта он ради за своју државу и за све Србе. Ни мени то још увијек није јасно, али слутим да је то тешко ријечима описати. Овако или онако, али Новак је најбољи српски производ у посљедње три деценије!
Свака част, Новаче. Хвала ти за сваки тренутак који си нам даровао и што си нам толико пута рекао да је поносно бити Србин! Хвала, брате!
