Правда и у Црној Гори може да буде достижна. Наговјештава то и хапшење предсједника Привредног суда Блажа Јованића, и његових оданих сарадника предвођеним “поузданим” стечајним управником Сашом Зејаком, због сумње да је организатор криминалне групе која је годинама, злоупотребом службеног положаја и другим кривичним дјелима, оштетила државу за више десетина милиона еура. Овакав епилог је дуго очекиван, па и раније најављиван, због низа малверзација Блажа Јованића у стечајним поступцима. И сасвим је логичан послије привођења Весне Меденице, која је кумовала његовом ванредном напредовању. Са мјеста судије Основног суда лансиран је директно на функцију предсједника Привредног суда, како је тумачено, као покушај Меденице да заштити предмете везане за послове фамилије Ђукановића.
У остварењу тог “узвишеног” циља, као послушни војник Аца и Мила Ђукановића и криминалне групе око њих, Блажо Јованић није бирао средства. Брзо се “истакао” као вођа стечајне мафије. Бројним малверзацијама и селективном примјеном стечајних поступака оштетио је државу и бројне привредне субјекте, а причинио је огромну штету Атлас групи, посебно у случају болнице Мељине.
Предсједник Привредног суда био је главни егзекутор огољеног правног насиља у случају “Мељине комплекса”, посезајући за криминалним потезима у одузимању имовине Атлас групе без икаквог основа, као што је то урађено са Атлас банком и ИБМ банком у режији гувернера Централне банке Радоја Жугића и специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића.
Блажо Јованић је, по директиви кума црногорске клептократије који се представља као предсједник Црне Горе, то правно насиље манифестовао незаконитим увођењем и продужењем стечаја, иако је Апелациони суд два пута укидао рјешења Привредног суда којима је отворен стечајни поступак над “Мељине комплексом”.
Више пута је предсједник Атлас групе Душко Кнежевић саопштавао да стечајна криминална група жели да отме имовину у Херцег Новом преузимањем “Мељине комплекса” и Опште болнице Мељине.
Због тога је, почетком фебруара 2019. године, адвокат компаније „Атлас цап“ из Подгорице, која је већински власник „Мељине комплекса“ Херцег Нови, поднио кривичну пријаву Специјалном државном тужилаштву против Оливере Михајловић Елез, бивше директорице болнице Мељине и иницијаторке отварања стечаја, Блажа Јованића, и Саше Зејака, стечајног управника у “Мељине комплексу”.
Они се терете да су почетком 2018. године створили криминалну организацију са циљем да на незаконит начин проузрокују стечај у компанији „Мељине комплекс“. Михајловић Елез је била директорица „Мељине комплекса“, а уједно и стечајни повјерилац који је иницирао поступак стечаја због потраживања од 19.040,28 евра. Они су су заједничким дјеловањем, које за резултат има незаконити стечај у “Мељине комплексу”, нанијели вишемилионску штету акционарима.
Кривичне пријаве Специјалном државном тужилаштву против предсједника Привредног суда Блажа Јованића, стечајног управника Саше Зејака и Оливере Михајловић Елез, нису могле да прођу код главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, “главног џелата” предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.
Апелациони суд је, на основу захтјева које су поднијели пуномоћници “Мељине комплекса”, изузео Блажа Јованића од вршења судијске дужности у овом предмету у којем је био поступајући судија.
Поводом изузећа Блажа Јованића из предмета „Мељине комплекс“, реаговао је предсједник Атлас групе Душко Кнежевић објавивши на свом Фејсбук профилу слику Јованића уз коментар:
„Од њега је почео хаос у Атлас групи, правда спора. Надамо се да ће брзо у затвор“.
За рјешење спора није помогло ни отворено писмо предсједнику Владе Душку Марковићу, 7. фебруара 2019. године, у којем предсједник Атлас групе Душко Кнежевић од премијера тражи да заустави прогон и малтретирање запослених у Атлас групи.
Атлас група је предлагала модел за рјешавање статуса болнице, нудила поравнање и уложила и стрпљење и добру вољу да се постигне договор око одрживог рјешења које ће болницу и њене запослене сачувати. Истина, Влада је 2018. године била спремна за поравнање за Мељине, али је то спријечио предсједник Црне Горе Мило Ђукановић преко једног од пипака своје криминалне хоботнице, Блажа Јованића, послушника кога су поставили за предсједника Привредног суда, који је усред преговора без основа покренуо стечај.
Као што приликом незаконитог увођења стечаја у ИБМ и Атлас банку организаторе отимања имовине Атлас групе није било брига за преко 800 запослених и њихове фамилије, тако их није брига ни за болницу Мељине, запослене и грађане Херцег Новог који су упућени на болницу. Блажо Јованић отвара стечајни поступак, чиме је не само поступио супротно закону, не поштујући рјешење Апелационог суда. У образложењу своје незаконите одлуке Јованић критикује Апелациони суд, наводећи да селективно примјењује закон, што је било очигледно обесмишљавање система правне заштите у судском поступку и сврхе правног лијека.
Блажо Јованић је директно одговоран и за “случај Каспија” и отимање 15,2 милиона еура од Атлас банке и пребацивање на рачун Прве банке. Фирма Каспија у власништву синова Камаладина Хајдарова, једне од најзначајнијих фигура у Азербејџану, била је заинтересована за куповину хотела Принцес у Бару. Атлас банка је у првостепеном процесу добила Каспију. У случају спора по уговору требало је да буде надлежна арбитража у Лондону, али је криминална хоботница преко Привредног суда великом брзином испословала одлуку на штету Атлас банке и Блажо Јованић је експресно пребацио 15,2 милиона на Прву банку. Новац је скинут 15 минута послије пресуде, у договору са извршитељем, и пребачен на породичну банку Ђукановића.
Сву операцију је осмислио адвокат Каспије Зоран Милић из Будве, бивши судија которског Основног суда против кога је јуна 2015. Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала отворило поступак због злоупотреба у предмету “Завала”.
Хвалили су се неки од актера ове афере да је рекет за “добро обављен посао” био неколико милиона еура. У случај су били укључени и неки никшићки момци, које је предводио адвокат Марко Међедовић.
Нико се није бавио питањем како је Прва банка могла да отвори рачун за Каспију и организује пребацивање новца у иностранство.
Након ове пресуде Привредног суда, којом је по тужби Каспије са рачуна Атлас банке скинуто 15,2 милиона еура, Атлас банка се нашла у проблему адекватности капитала, што је био сигнал да одмах крене прогон од стране Централне банке Црне Горе, уз каснију подршку Специјалног тужилаштва. Циљ им је био да се отме имовину стварана 30 година како би прва фамилија контролисала ама баш све у Црној Гори.
У арбитражном захтјеву утврдиће се штета која је нанесена Атлас банци због мафијашког удруживања Мила Ђукановића, Хајдарова и Блажа Јованића.
А колику су штету припадници овог политичко-мафијашког клана својим криминалним радњама, преко егзекутора у Привредном суду, Централној банци и Специјалном тужилаштву, направили Атлас групи на најболнији начин је осјетило 1.000 запослених у најпросперитетнијој компанији у Црној Гори, који су остали без посла. Међународном арбитражом коју је покренула Атлас група, од државе Црне Горе пред међународним и домаћим судовима затражила је обештећење од 700 милиона евра.
Бројни су докази да су предсједник Привредног суда Блажо Јованић и стечајни судија Саша Зејак, као организатори стечајне мафије, правили опструкције и малверзације у стечајним поступцима.
Кад је требало заштитити “више интересе” клана, били су благонаклони, као у случају КАП-а. Предсједник Привредног суда и стечајни судија за КАП Блажо Јованић, није својевремено убиједио јавност зашто стечајна управа и Привредни суд толеришу Унипрому четири године неплаћање пуне купопродајне цијене за имовину КАП-а.
Бивши премијер Здравко Кривокапић најављивао је да ће Влада поднијети кривичну пријаву против предсједника Привредног суда, тврдећи да је та институција радила против интереса државе у случају хотела “Аман Свети Стефан” и да су многи елементи о закупу Светог Стефана противзаконити. ХТП “Будванска ривијера” оптужила је Јованића, “познатог по својим бројним контроверзним одлукама у претходном периоду”, да у спору са једном приватном фирмом “наставља праксу да као предсједник Привредног суда и даље буде актер скандалозних одлука”. Јованић је донио рјешење да компанија “Џек пот” може да настави са приређивањем игара на срећу и без нове концесије.
Јесу ли биле реалне најаве медија још у јануару 2021. да Специјално тужилаштво спрема хапшење Блажа Јованића и сарадника из Привредног суда? СДТ, навели су, приводи крају истраге против предсједника Привредног суда и три стечајна управника, под сумњом да су злоупотријебили службени положај у више предмета, а штета је милионска. Током извиђаја у Привредном суду изузело је предмет стечајног поступка у хотелу “АС” у Перазића долу и испитивано је да ли је законито урађен стечајни поступак око руско- црногорске фирме “Нега турс Монтенегро”.
Ко је још могао да повјерује да ће Миливоје Катнић покренути поступак против Блажа Јованића, саборца из истог криминалног клана.
Црна Гора се ослободила Миливоја Катнића, карикатуралне марионете прве фамилије и Мила Ђукановића, који би требало да одговора за своја небројена непочинства. Други члан криминалне хоботнице, Блажо Јованић, је на удару правде осумњичен за бројне малверзације у важној правсудној установи.
Предстоје нам дани велике наде да ће људи из врха пирамиде правосуђа одговорити изазову и покажу професионалност и принципијелност на случајевима који су до јуче били немогући а сада су реалност захваљујући храбрости новог специјалног државног тужиоца и његовог тима. Црна Гора је на великом испиту у борби против организованог криминала и високе корупције.
Правни тим Атлас групе доставио је релевантним међународним институцијама податке о криминалној групи Блажа Јованића и везама са политичким менторима уз приложене доказе.
Саопштење предсједника Атлас групе Душка Кнежевића
