Пре 42 године, 4. маја 1980. године, у Љубљани, умро је Јосип Броз Тито, вишедеценијски неприкосновени лидер социјалистичке Југославије, прослављени ратни командант, оснивач Покрета несврстаних.
На позицији генералног секретара КПЈ налазио се од 1939. године (од новембра 1952, односно Шестог конгреса КПЈ, званични назив је био Савез комуниста Југославије). Формално, од 1943. до 1963. био је председник Владе Југославије, а потом председник државе.
Рођен је у Кумровцу, у Загорју, у мешовитој хрватско словеначкој породици маја 1892. године. Иако је познато да то није тачан датум, током његове владавине као дан рођења обележаван је 25. мај, под називом – Дан младости. Прослављан је низом манифестација, чија је кулминација био велики слет одржаван на стадиону ЈНА, у складу са широко негованим култом личности.
Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом светском рату, извесно време и на српском фронту. По његовом сведочењу тај период делом проводи као заточеник у Петроварадинској тврђави. У Галицији, у борбама с руским трупама, рањен је и заробљен 1915. године, па је крај Првог светског рата, односно избијање револуција фебруара и новембра 1917, дочекао у Русији.
У његовим званичним биографијама, После другог светског рата, навођено је да је учествовао у Октобарској револуцији.
У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920. Убрзо се прикључује Комунистичкој партији. Синдикалним радом бавио се и раније. Године 1937. Избија на челну позицију унутар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића (Јосип Чижински), претходног лидера те партије.
Радио је и школовао се, 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Било је то време најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре, и комунистичке интернационале, када је ликвидиран знатан број и југословенских комунистичких првака.
Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска Југославије). Био је то ако не најјачи, онда сигурно један од кључних покрета отпора у Европи. Из рата је изашао као легендарни вођа. Од Другог заседања АВНОЈ-а, новембра 1943, носио је звање – маршал Југославије.
На челу Југославије налазио се пуних 35 година.
Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су и комунистичку револуцију, током и након рата, током које су, између осталог, у спровођењу револуционарне “правде” нестале и десетине хиљада некомуниста, под видом “борбе против сарадника окупатора”.
Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија, којом је осуђен он и КПЈ. У тешким околностима, одолео је снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вешто лавирао између источног и западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.
Током педесетих година, Југославија је отуда добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.
Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима, током процеса деколонизације, имало велики значај. Његова улога у том Покрету, у познијој фази, посебно је упамћена по доследном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељних чланица.
У унутрашњој политици, стицајем разних околности, несумњиво и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ – Устав из 1974. године. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина у Председништву државе показао се као нерешив проблем када се СКЈ распао јануара 1990.
Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовао је више од 200 високих личности из целог света, што је несумњиво показатељ његове сасвим посебне историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.
Социјалистичка Југославија надживјела га је свега десетак година.
