Пише: Иван Милошевић

Од пријатеља са фејсбука засут сам коментарима да је за избор нове владе и повратак ДПС-а крив ДФ! Те пропустили ово, те оно, те раде за Вучића, те тајно за Мила, те везу мреже издаје од Косова, па наовамо, те ништа им није свето, те ово, те оно. Нијесам члан ДФ-а нити било које странке, ала салва оптужби на рачун ДФ-а мислим да није оправдана. Када су они у питању увијек ми није било јасно како је Здравко Кривокапић само неколико дана након 30. августа окренуо леђа ДФ-у и склепао споразум са Дританом и Алексом. Неки моји фејсбуковци, али богами и политичари, кажу чак да је и то заслуга ДФ-а! Можда, не знам, али да сам тих дана био у кожи ДФ-а сумњам да бих се према Здравку понашао пристојно, а ДФ је мимо тога након неколико мјесеци гласао да Кривокапић буде премијер!

Ипак, нећу то томе, али хоћу о српским деобама. Чудно је како Срби знају да виде трн у оку свом, а не виде балван у оку другога. Истина, није то лоша карактерна особина, напротив, ваља приликом критике кренути од самокритике, али у свијету немилосрдне политике та особина може да буде отежавајућа околност. Посебно у свијету гдје су сви против Срба, као што је то данас у Црној Гори, и гдје је свима политички завјет да на све начине спријече да било ко од Срба дође до шачице власти. У таквим околностима испирати уста само својим, српским грешкама, Србе може одвести у политички и остали ћорсокак и ослабити их до те мјере да постану статистичка политичка грешка! 

Не треба српским политичарима заборавити грешке, не треба им гледати кроз прсте и све аминовати што кажу или прећуте, али само њих и увијек њих истицати на стубове политичког срама у Црној Гори, не да није пристојно, него је толико самодеструктивно да ти од тога постане мука. Српски политичари у ЦГ су такви су, са манама и врлинама, али немамо друге, а нема ни најава да би могао да их у скорије вријеме неко замијени, па морамо заједно са њима, а не против њих, градити српску заједницу и проналазити методе опстанка. Одавно је речено да сви српски непријатељи Бога моле да се Срби не сложе, а одавно се зна и да сви српски душмани раде све што могу да до тога не дође! Купују и продају све што се нуди на српском тржишту и слабе га у тој мјери да на њему сви имају своју цијену, па само треба да се плати! Да не би Србе куповали када им требају и продавали када им не требају, Срби морају да дефинишу своје циљеве, основни пројекат опстанка у ЦГ и да се што више зближе и заједно одбране од гладних или ситих антисрпских вукова који вребају иза сваког ћошка!

Уколико је Србима то циљ, а ваљда јесте, треба да имамо много више разумијевања за саме себе и да на соспственим грешкама научимо да живимо српски и како ваља у овој несрећној држави. Понекад ми се чини да ћемо прије пружити руку душманину, посебно оном политичком, а да ћемо припремити крупан шамар за Србе који можда желе нешто да нам кажу, помогну самима себи, уједине нас и дефинишу као озбиљну народну заједницу! 

Није моје да трасирам српске стазе и богазе у Црној Гори, али ми је мука од српских самокритика и самопљувања. У томе нам не аплаудирају само они који нас не воле, него и добар дио Срба пљује увис из петних жила и послије тога се тиме хвали. Довољно имамо дефинисаних политичких, па и оних других, непријатеља, па не морамо да стварамо нове и то из соспствених редова!

У мало тога сам сигуран 100 одсто, али барем неких 20 или 30 одсто сам сигуран да су након 30. августа, већ 31. сви са домаћег и међународног коца и конопца урадили све што су могли да Срба не буде у власти. Барем се то односило на оне Србе за које се знало да и у државним фотељама неће престати да буду Срби! Они Срби који су у фотељама смјестили своје наводно српске позадине и након тога српски ућутали за вјеки вјекова, били су пожељни партнери, како оне Здравкове владе, тако и ове Дританове! Да би њих било све мање, Срби морају да се политички и духовно сложе и наступају јединствено! Уколико је то могуће или су нам сопствене деобе толико мозак попиле да га више и немамо!