Пише: Иван Пајовић

Оно што се до сад називало „амерички сан” и „безбрижни европски живот” као да брзим корацима одлази у прошлост. Економија развијених западних земаља тоне у рецесију, а инфлација је у протеклој години узлетела најбржим темпом и највиша је у последњих четрдесет година.

Трошкови прехрамбених производа, бензина, гаса, становања и других основних потреба становништва поништавају вредност зарада, чак и њихово одређено повећање. Становници ових земаља после дугог времена по први пут се суочавају са проблемом како да планирају свој лични буџет и како да се изборе са трошковима од зараде до зараде.

Раст цена одређене робе праћен је и несташицама. Например, у Немачкој је пре украјинске кризе литар јестивог уља коштао око 80 евроценти, док се у овом моменту тешко налази у продаји, а цена је не испод пет евра. Раст цена енергената довео је до раста цена транспорта робе у свим сферама економије, што је следствено утицало на раст цена за крајње купце. Многи ланци супермаркета у Америци и Европској Унији принуђени су да прекину рад јер не могу издржати конкуренцију на тржишту. Многе фирме, до грла задужене у време корона- кризе, налазе се на граници банкрота и прете додатним повећањем стопе незапослености.

Дојче Банк је прва од великих финансијских институција Запада која званично предсказује болну рецесију у САД и Европској Унији у наредној 2023. години. Санкциони рат све више појачава енергетску кризу, која појачава инфлаторни талас до критичне мере.

Немачки канцелар Олаф Шолц је недавно у Даунинг Стриту изјавио: „Санкције против руског финансијског сектора и против централне банке Русије су екстраординарни процес који се на овакав начин никада није примењивао против тако велике земље. То су санкције против руске економије и те санкције су веома ефикасне”.

Да, ефикасне. Али против кога?

Овакве инфантилне изјаве западних политичара и њихово неодговорно размахивање санкционом батином шокирају економске аналитичаре, а нарочито представнике света бизниса. Већ више од годину дана светска аутомобилска индустрија бори се са катастрофалном несташицом компјутерских чипова и других животно важних делова, што је довело до смањења производње, успоравања испоруке аутомобила и раста цена нових и половних возила.

Уколико из Русије буде обустављен или забрањен увоз паладијума за каталитичке неутрализаторе или никла неопходног за акумулаторе електромобила, настаће нови, виши ниво кризе.

Једини излаз из настале ситуације који виде представници немачког Бундестага је потпуно отказивање увоза руских енергената и масовна производња ветропаркова. А заправо, у питању је само још једна од патетичних изјава која иза себе нема никакве логике. Уместо решења проблема, овакве изјаве само изазивају нови раст цена на тржишту које очекује будући, додатни дефицит енергената.

У Немачкој постоји и понеки глас разума. Независни економски саветник Вероника Грим недавно је изјавила: „Немачка влада мора што пре учинити све што је могуће и применити мере предострожности против заустављања испоруке енергената из Русије. Мора се такође све урадити ради минимизације негативних последица такве ситуације”.

Раст цена на мало у Великој Британији налази се на врхунцу за последњих тридесет година, а цена електричне енергије порасла је чак за 54%. Према проценама економских стручњака, око милион ипо Британаца наћи ће се у стању сиромаштва услед рекордне инфлације.

Пад реалне просечна плате 2022. године није запамћен од кризе 2008. године. Очекује се да ће око 34% Британаца примати зараде који ће бити испод животног минимума.

Ситуација која се на овако негативан начин развија у Европи није ништа друго него санкциони бумеранг, настао из разлога што европске земље „играју како Вашингтон свира”. Разлог сукоба у Украјини и санкција Русији не долазе из Русије и Украјине, већ су последица поступака трансатлантске елите из Вашингтона и Лондона, али и поступака њихових марионетских влада у европским државама, које жртвују интересе својих народа за туђи рачун и због туђег сукоба.