Адвокат Горан Родић гостујући у емисији „Слободна зона“ са Драженом Живковићем казао је да је због комплексности тешко коментарисати ситуацију у правосуђу.
–У Тужилаштву Црне Горе има негдје 110-120 тужилаца. У судству, 250 судија, плус минус. Цјелокупна јавност је упозната са незаконитом додјелом станова или у случају предсједнице Врховног суда, троструком додјелом неког вида такве помоћи. Интересантно је да од толиког броја судија и тужилаца нико није проговорио. У тим случајевима је ћутање у питању. Нико се не буни. По Закону и Уставу сви су они једнаки. Врховни државни тужилац је први међу једнакима. Исти је случај и са предсједником Врховног суда. Он би први требао својим понашањем да даје примјер. Са те личне стране смо ипак имали непримјерено понашање. Интересантно је да 250 људи у суду нпр. на ту тему ћути, казао је он.
Родић наглашава да је свима јасно али да ћуте и да они ипак најбоље знају какво је стање у њиховој кући. На питање водитеља како коментарише случај привођења Весне Меденице, Родић каже да је позитивно изненађен.
–То је жена која је имала моћ. Та реакција новог Специјалног државног тужиоца је нешто ново у црногорском друштву. То шаље поруку да је Закон исти за све. Грађане је до сад бољела селективна правда. Кроз одређена понашања то је постало толико видљиво да је за пријатеље могло све а за непријатеље је све било примјенљиво. У овом случају, кад помињете бившу предсједницу промиче и чињеница да је први такав случај у својој кући СДТ исто отворио против свог колеге због неког уклањања записника из списа предмета. То је тужиоц из Котора. Тиме Главни специјални тужилац принципијелно ради и иде „ни по бабу ни по стричевима“. Он шаље поруку грађанима да нема разлике, казао је Родић.
Он је казао да свакако треба поштовати презумпцију невиности у случају Весне Меденице, али и да постоји основана сумња за кривична дјела за која се терети.
–То прати и лишавање слободе од стране суда. То указује на тежину случаја, каже Родић.
Евидентно је, каже Родић, да нису напредовали они који су они који су то и заслужили, већ да се кадрирало на други начин.
–Не можемо свакако генерализовати. Ипак, они који су били на тим позицијама, као нпр. Весна Меденица, створили су механизам да може да заврши. Од 250 судија има начина и механизма да одређену ствар, ако је то за неке потребе које су нпр. за „националне интересе“ или у корист неког појединца, да то могу урадити „по дубини“. Имали су, чим је то тако могло да пролази. Та позиција Предсједника Вишег суда и Врховног државног тужиоца је одређена политичком вољом. Политика вас на те позиције и бира, тако да је ту утицај неспоран, макар за покривање тих важних функција. Ја сам то и лично доживио 2013. кад сам се пријавио за ВДТ-а. Тада су била предвиђена три кандидата. Имао сам прилике да видим да је то изазвало потпуни шок – шта тражим ту кад је то предвиђено за те организације?, казао је Родић.
Исто тако, казао је адвокат Родић, су се расписивала мјеста и за предсједника Врховног суда и да се у одређеним моментима није нико јављао што је застрашујуће.
– Нова већина политичара мислим да није препознала важност промјена у друштву и приоритете и да је то првенствено правосуђе као темељ правне државе из ког се изводе све остале области да би ово друштво са једног наопаког система вриједности почело да гради нови систем вриједности гдје ће се закон и појединац поштовати, казао је Родић.
Родић каже да је код политичара потребна свијест о општем интересу, што је постало избрисана категорија од 90их година, већ да се о томе само пропагандно прича.
-Не треба заборавити да су млађе судије и тужиоци живјели и радили у тој кући управо у свом овом времену. Сигурно је свима био познат начин унутрашњег функционисања, механизмима управљања, и било би погрешно да кад им се отворио простор за напредовање да наставе истим путем. Отвара им се простор да своју функцију обављају на частан стручан и професионалан начин унапређујући и себе, тиме дајући корист цијелом друштву, каже Родић.
Коментаришући предмете о ратним злочинима које је као тужилац водила Весна Меденица, поновио је да се мора поштовати презумпција невиности.
-Многи људи су били унапријед осуђивани у јавности и таква се слика стварала што је отежавало позицију и људима којима се судило што је отежавало одбрани да у том процесу успију да се изборе са таквим притиском. На фактима и чињеницама можемо причати о механизмима како је све то дјеловало. Меденица је након Боба Вукчевића дошла на функцију Врховног државног тужиоца и била је на тој позицији до 2007., кад је постала предсједница Врховног суда. Тај период карактерише и Закон о државном тужилаштву гдје се уводи одјељење за борбу против организованог криминала. То мјесто је, гле случаја, покривала кума Весне Меденице Стојанка Радовић, казао је Родић.
Интересантно је, како наводи, да је у октобру 2007. покренута истрага против људи оптужених за ратни злочин а која је произашла из парничног поступка Основног суда у Подгорици.
–У питању је била накнада ратне штете у случају депортације избјеглица из Босне назад у Босну. Тужилац је у парничном суђењу тражио да се то прекине, о чему јавност није имала појма. Ви у поступку рјешавања предмета за ратне злочине, ви то кријете. То је апсурд. Али кад повежете шта се дешавало 2007. тај је Црна Гора потписала споразум о приступању ЕУ. Ту се тражи питање рјешавања ратних злочина. То је била тема број 1.Исте те године одржана је регионална конференција у Хрватској по истој теми, и тако смо сазнали за ову ситуацију. Сам проток времена отежава рад на тим предметима, што због биолошких, скривања и уништавања документације…, казао је он.
Родић каже да је значајно да је у то вријеме важио закон о тужилаштву гдје је ВДТ командант који има своје замјенике јер физички не може све да постигне, и да иза сваког захтјева за истрагу стоји врховни државни тужилац.
-Оно што мени није познато је да са такве позиције, преко ноћи, у децембру 2007. Весна Меденица буде изабрана за предсједника Врховног суда. То је принцип кадија те тужи кадија ти суди. Да не било да се пазило на ту тему, било је ситуација гдје су одређене одлуке поништаване од стране Врховног суда, гдје је она учествовала у предмету Морињ. Оно што исказује ову чињеницу је да је она већ у јануару 2008. издала наредбу да се истраге ратних злочина морају окончати до краја маја 2008, казао је он.
У предмету Калуђерски лаз је оптужено 8 лица, а дешавања на Косову одређене борбе и та дешавања, су била и 98 године.
–И тад је било флуктуације становништва, преко планине Хајла. 24. марта 1999. почиње бомбардовање и тад је проглашено ратно стање. Оптужницом за Калуђерски лаз је да су 22 лица страдала албанске националности, међутим оно што је било видљиво већ у моменту подизања оптужнице је да се раздвајају они рањени, а остатак смртно страдалих лица се воде као лица која су проналажена на различитим локацијама. То су велики распони, у километрима, казао је он.
Нажалост, каже Родић, Тужилатшво је подметало мртва тијела, односно људе оптуживало да су лишили живота лица која уопште ту нису настрадала већ да су они страдали на неком другом мјесту, али да су их водили под истим.
–Лица која су страдала 98-ме, приписује им се да су страдали 99-те. То сам јавно писао и говорио на суду. Никакве реакције на то није било. Протек година који је прошао – никакве реакције нема. У том предмету је 8 лица било у притвору. Провели су пуне 3 године у затвору. Пошто је по Закону ако се првостепена пресуда не донесе у року од 3 године, морају се пустити на слободу. Та лица су пуштена. Наредне двије године су редовно долазили на главни претрес и суђење. Суђење је трајало 5 година и добили смо ослобађајућу пресуду, казао је он.
„Ја сам започео рад и одбрану у том предмету засупајући тада оптуженог Милана Кнежевића. Учествовао сам и у рочишту одбране оптужнице. Тад смо могли износити нашу аргументацију везану за поступак оптужнице. Ја сам у том излагању које је било не мање од сат времена указао на, по мени, све мањкавости тог поступка оптужбе за Милана Кнежевића који су указивали да је то једна врста монтираног поступка, казао је Родић.
Родић је казао да је онемогућен да настави поступак јер му је стигла кривична пријава.
На питање водитеља има ли амбиција да се кандидује за Врховног државног тужиоца каже да не би јер би за годину двије испунио услове за престанак те функције.
–Нема ту ни сврхе. Има млађих кадрова који уз искусне колеге могу да носе и реформе правосуђа и да успјешно обављају тај посао. Само треба да се стручно развијају и да се држе права и закона. Правосуђе треба да се врати на позицију која јој припада. Законитим радом, једнаком примјеном закона, професионалношћу и стручношћу можете задобити повјерење народа, закључио је он.
Родић се пет година није појављивао у медијима због тадашњег поступка које је СДТ против њега водио, а који је резултирао правоснажном ослобађајућом пресудом.
Извор: Борба
