Пише: Драгутин Дашо Дурутовић, адвокат
Прије пар дана у Бару је боравио неко кога зову предсједник Црне Горе, а повод је био посјета тргу у Бару и постављање некакве спомен плоче о љубави Владимира и Косаре, те помен пријатељства народа Црне Горе и Македоније. Након тога скупа гдје су учествовали поменути предсједник, градоначелник Бара и неки дипломатски представник БЈРМ или како је сада зову Сјеверне Македоније, издато је саопштење за неуку јавност како је Владимир био црногорски кнез, а Косара македонска принцеза, те како је израз вјековног пријатељства црногорског и македонског народа.
То би вјероватно и прошло код пука, да нема некога ко је макар завршио осмогодишњу школу и има основна сазнања из историје и географије. У вријеме живота Јована Владимира није постојала Црна Гора, настала је вјековима касније, а у том моменту Бог, или како неки мисле други некакав прасак – још није планирао Црно Гору, а тек Македонију….
Македонија, истина она античка- Грчка је постојала још прије нове ере, али нема ама баш никакаве везе са простором, народом који живи у данашњој Сјеверној Македонији или на било који начин са овом данашњом „авнојевсјком“ Македонијом која пристаје на свакаква понижења око имена само да би имала формалну независнот и заставу на Ист риверу.
Дакле, Јован Владимир није био црногорски кнез нити владар Црне Горе, већ се на овом простору који данас обухвата Црна Гора у његово вријеме промијешало неколико, не може се рећи држава већ првих деспотија на Балкану у раном средњем вијеку.
Питам се, за оне који сваку државолику заједницу називају државом и која по њима одмах има нацију са тим именом , који народ је живио овдје за вријеме Јована Владимира? Дукљани? Да ли је тада народ био дукљанске националности, гдје су тада Црногорци, како данас Дукљанин, сјутра Зећаних, прекосјутра Захумљанин, па онда Црногорац.
Гали су увијек Гали, Германи су увијек Германи, Словени, Нормани, такође. Како то да се овдје мијења национ свако мало? Декретом КПЈ као у Јајцу усред независне државе Хрватске 1943 године.
Отишао сам далеко, али вратићу се на Јајце јер је из њега настало ово модерно зло и негирање аксиоматских историјских чињеница. Дакле Владимир и Косара… Што се Косаре тиче, она није била никаква македонска принцеза, већ бугарска, те нема ама баш никакве везе са данашњом Македонијом. Они сиромаси мисле да су потомци Александра Македонског, то сам се лично увјерио и био шокиран тим сазнањем приликом боравка у Скопљу. Тешко је њима, да толико неко пропадне и вјерује у очигледнну лаж.
Македонија или како се сада званично зове (Сјеверна Македонија) први пут у историји настаје у Јајцу 1943. на герилској скупштини и као таква се појављује 1945. са територијом Старе или Јужне Србије.
Да подсјетим, цар Душан Силни се крунисао у Скопљу и донио Законик (1349 -1354), па не знам како му то јуначки Македонци дозволише тада! Или је и он био окупатор…
Житије Светог Јована Владимира је познато јавности, да га ја сада препричавам не иде, Косара је била његова жена, али њих двоје су обиљежили своје епохе, а онда и вјекове након њих.
Црна Гора је настала вјековима иза тога, а Јован Владимир у свом животу никада није чуо за њу, јер није имао моћ да предвића вјекове унапријед. Чак је и Иван Црнојевић био господар Зете, а тек је на његовом одласку код Господа Црна Гора добила име које и сада носи, по једном трагичном догађају из његове породице. Да ли су тада овдје били неки Зећани, и како од њих постадоше Црногорци?
Неку ноћ је била утакмица у Титовграду, селу које никада неће постати град, симбиози турске касабе, социјалистичке градње у духу и материји – и модерних, наказних грађевина које су конструисали болоњски дипломци. Утакмица између Будућности и Црвене Звезде… Утакмица у којој сви треба да покажу ко су , по оној Андрћевој – не пада снијег да помори свијет… И показали су своје лице и наличје Титовграђани. Нису обрукали свога творца из Јајца. Остали су му вјерни на сваки начин, те је једина заклетва коју су дали и одржали управо она „Друже Тито ми то се кунемо…“
И, нису скренули са пута! Иду тим путем! Управо на том путу су и направили транспарент у „Морачи“, додуше са заставама данашње Црне Горе окренутим наопако, што је скрнављење државних симбола. Само да подсјетим да данашњи грб Црне Горе је ројалистички православни грб миропомазаног владата – монарха, а налази се као грб секулрне републике. Невјероватно, али истинито, нажалост. Транстпарент у коме јуначко Цетиње односно ловћенски партизански одред „Белеведерске страже“ подржавају град херој Маријупољ у Малорусији(Украјини) који је данас популаран због специјалне војне операције у том дијелу од стране Русије.
„Јуначко Цетиње“ и „јуначки Маријупољ“, таман имају везе колико она прича да су Владимир и Косара били црногорски кнез и македонска принцеза. Част и брука живе довјека!
У том Цетињу се се 1941. отимали за ревер окупационог управника Алесандра Пирција Биролија да шпијају једни друге ко се припрема за устанак.
Има нешто још језивије: прочитах на друштвеној мрежи фејсбук да је портал „Аналитика“ објавио текст некаквог Маруновића који поручује да ће он лично да се заузме „како манастир Морача не би пао под српско културно наслеђе“,
Прочитао сам два пута да видим да није ника какав скеч, јер се свашта може наћи на друштвеним мрежема.
О „Аналитици“ не треба трошити ријечи, они су познати јавности, али не могу да схватим да ли је дотични друг остао без разума или без образа, или пак обоје – или је толико опијен тековинама другог засиједања Авноја да може то да изговори. За оне који не знају, манастир Морача је сазидан око 1252. године, као задужбина Стефана Вукана Немањића. То је стара српска средњовјековна лавра које није наслеђе него храм у коме се приноси бескрвна жртва кроз еухаристију вјековима и приносиће се док постоји овај свијет и то од свештенослужитеља свете Српске православне цркве.
На крају моја земља Црне Гора није онај садржај настао у Јајцу, већ много више од тога , а Црна Гора не ствара нације ни народе како мисле ови што сам их поменуо. Колико ће трајати у овом називу и границама нико не зна. Овдје на Балкану ниједна држава није издржала преко 50 година у континуитету. Неке нису издржале ни 24 сата ( независна Црна Гора 194., 12 јула – срушена је одмах сјутрадан ујутру- кроз Тринаестојулски устанак.
Овдје неки моћници мијешају државе и мијењају границе како они хоће и како њима одговара. Црна Гора је настала збјегом најбољих синова који су се након пропасти српских средњовјековних држава сабрали у овај камен да бране крст часни и слободу залтну. Није то мој став ни мишљење, зна се ко је то записао – најмудрији којег су ова брда дала.
Настанком те мале јуначке заједнице у оквиру четири нахије, добијамо Црну Гору и Црногорце (не националне, наравно, јер тога није било ни у најави).
Касније, кроз вјекове који слиједе, прикључују се остала племена – Морачани, Ровчани, Бјелопавлићи, Кучи, Пипери , Братоножићи… Потом, тек у 19. вијеку Дробњак и Пива, нешто касније Васојевићи. Нека ми не замјери неко ако нисам набројао све.
То је историјска чињеница, шта год неко желио данас да прикаже. Може да пукне ко год хоће, али је ово ноторна историјска истина, и ни за милиметар не може бити другачије.
Није Црна Гора настала у Јајцу, али је тамо настала једна погубна идеологија која Црну Гору до дан данас убија, и на крају ће је заиста убити у потпуности, уколико се тога не ослободимо. Као што сви знамо ријеч је о титоизму и комунизму, увијеном у такозвано монтенегринство, које се користи у лукративне сврхе оних који нас краду , свађају, лажу и убијају нам наду 31 годину већ.
На крају, живјела права и честита Црна Гора и сва друга племена која данас улазе у њен састав.
Ваш брат Драгутин, на последњу страсну недјељу великог поста!
Извор: Барски портал