У издању Института за српску културу ових дана из штампе је изашла књига “Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године”, аутора Миљана Станишића, публицисте из Даниловграда. Ову књигу Црна Гора је чекала пуних 80 година и коначно је свјетлост дана угледало дјело које на објективан начин приказује трагичне догађаје из крвавог грађанског рата у Црној Гори. Станишићева књига заправо је литерарни и историјски лијек за све наше трауме из тога доба које још увијек нијесу залијечене и које још увијек дијеле Црну Гору и то не само њену политичку, културну и осталу јавност, него и обичне породице!
У Црној Гори још увијек подјеле на четнике и партизане таласају јавност, а потомке припадника Југословенске војске у отаџбини и даље прикивају на стубове срама и наводне издаје и сарадње са окупаторима. Црна Гора је у том погледу посљедњи бастион комунизма и ова књига је покушај да се из тог чврстог идеолошког зида откине барем једна цигла, која би потом урушила читав систем. Без сумње, Станишићева књига је једна од тих цигли и надамо се да ће након ње и остали аутори из објективног угла обрађивати ову тему и саопштавати праве чињенице, а не фризиране комунистичке пјесмице о томе како је некада било!
“Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године” састављен је из више цјелина, а прича почиње раскринкавањем идеологије комунизма, њеним стварним значењем, поријеклом и циљем. Станишић студиозно разбија окоштале фразе о комунизму и смјешта га тамо гдје му је и мјесто – у друштво тајних и нацистичких организација! Улога КПЈ у рушењу Краљевине Југославије и њеном терористичком карактеру потпуно је откривена, као и њена улога у отварању унутрашњег фронта против Југославије и то у вријеме када је она окупирана и остављена на немилост Њемцима и Италијанима. Посебан дио се односи на организовање устанка 13. јула и учешћа краљевих официра у побуни. До детаља су описани официри који нијесу признали капитулацију и који су умјесто одласка кући изабрали шуму и слободне српске планине за организацију гериле.
У књизи се налазе драгоцјени подаци о краљевим официрима који су наставили борбу против окупатора и комуниста, посебно Баја Станишића, Ђорђија Лашића и Павла Ђуришића.
За оне који на историју Црне Горе желе да гледају отворених очију Станишићева нова књига је ваљан путоказ и доказ да све није било онако како су нам причали комунисти. Нажалост, у Црној Гори је та прича тек на почетку, али Станишићева студија даје наду да није све изгубљено и да комунистичка слика свијета мора коначно пасти и у Црној Гори.
Аутору ваља честитати на дугодишњем преданом раду и прикупљању података. Није било лако обићи архиве, приватне и државне, све то саставити на једном мјесту и објавити на странама које су пред нама.
Рецензенти књиге су академик Зоран Лакић, преминули историчар Вукић Илинчић, као и Ранко Јововић, пјесник, који се прије неколико година преселио у царство небеско.
