Дана 6.априла 1941.године нападнута је без објаве рата Краљевина Југославија од стране фашистичке Њемачке.Тога јутра небо изнад Југославије бранили су пилоти и у раним јутарњим часовима погинули Пуниша и Благоје Бакић, док је Андрија Весковић,рањен. Храбри авијатичари из Васојевића из села Забрђа њих пет се виунуло у висине 6.априла 1941. године и са другим пилотима Србије да бране небо изнад Београда од мучког напада фашистиче Њемачке.

Андријевичко Удружење ратних војних инвалида и Удружење добровољаца 1912-1918. су подигли споменик 2018.године на Тополовој главици изнад села Забрђа покрај цркве Свих Светих, а делегација Удружења ратних војних инвалида Андријевица и Васојевићко Удружење добровољаца 1912-1918. обиљежила је 6.април 1941.када је нападнута Краљевина Југославија од старне Фашистичке Њемачке .

капетан пилот ловца

Благоје Бакић је рођен у селу Забрђу код Андријевице 1909. године у истакнутом васојевићком братству, које је Црној Гори дало читаву плејаду истакнутих историјских личности.

Први црногорски дипломатски представник био је Митар Бакић, који је 1896. године акредитован за изванредног посланика и опуномоћеног министра Црне Горе у Цариграду.

Посебно мјесто у руско-јапанском рату, од 1904. до 1905. године, заузима генерал Андрија Бакић, који је као добровољац, показао чудо јунаштва, због чега је добио генералски чин, а његове јуначке груди красиле су највећа руска војничка одликовња. У тако угледној породици, угледао је свјетлост дана Благоје Михаила Бакић, будући перспективни и одважни чувар нашег неба. Основну школу завршио је у Андријевици. Своју натпросјечну интелигенцију испољио је још у основној школи, па су га родитељи, на упорно инсистирање његових васпитача, упркос тешким материјалним условима, уписали у Беранску гимназију на даље школовање.

Благоје је и нижу гимназију завршио са одличним успјехом. Међутим, даље се није могло. Сиромашно имовно стање Благојевих родитеља била је препрека његовом крчењу даље будућности. И док је Благоје помишљао да су му сиромаштво и немаштина постале главна препрека његовој жељи за даљим школовањем, срећа му се изненадно осмјехнула. У међувремену је објављен конкурс за пријем ученика, са завршеном нижом гимназијом, у ваздухопловну подофицирску школу. У конкурсу је посебно наглашено да је школовање у овој васпитно-образовној установи о државном трошку, чиме је био растерећен ионако сиромашан кућни буџет његовог оца Михаила. Благоје се уписао на Ваздухопловну подофицирску школу у Београду. Послије завршетка Ваздухопловне подофицирске школе, након двије године усавршавања и учења, доноси одлуку да као активни подофицир-пилот настави усавршавање. У редовном року, са највећом могућом оцјеном, положио је испит за звање пилота-ловца. Потом је наставио школовање у Ваздухопловној школи за радиотелеграфисте, који је као и двије предходне са успјехом завршио.

Априлски рат 1941. године затекао га је у чину капетана-пилота. Он се нашао на борбеном задатку у тренутку када су фашистичке силе напале Југославију. Први његов борбени лет је био усмјерен у правцу Румуније. Пробијајаући се кроз борбене редове непријатељске ескадриле успио је да свој смртоносни товар изручи на румунски аеродром, који се налазио на периферији румунског града Арада.

По повратку из Румуније, Благоје са своја два ратна друга није, имао ратне среће да избјегне нежељени сусрет са њемачким ловачким авионима. Погинуо је изнад села Шајкаш близу Београда 06.04.1941. године. У ваздухопловној борби са њемачком авијацијом, која је тог јутра бомбардовала Београд, био је погођен и авион, па иако запаљен оборио је два њемачака авиона! На мјесту погибије њему и његовим саборцима је подигнуто спомен обиљежје, које свејдочи како записа Јован Јовановић Змај: ”Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага, они сјају сваком нараштају”.7

капетан пилот ловца,ваздухопловни официр војске Краљевине Југославије

Пуниша Новичин Бакић, капетан пилот ловца, рођен је 1907. године у Забрђу код Андријевице. Завршио је воју ваздухопловну школу у седмом ваздухопловном пуку у Мостару 1929. године. Службовао је и усавршавао се у Сарајеву, Скопљу, Земуну, Мостару, Рајловцу… Пуниша је учествовао као пилот у одбрани Краљевине Југославије када је у раним јутарњим часовима 06.04. 1941. године погинуо изнад Дервенте у судару са окупаторском њемачком авијацијом која је 6. априла 1941. године без објаве рата напала Југославију. Поред других одликовања, носилац је Споменице за храброст број 5556, коју му је додијелио Ј. Б. Тито постхумно 1952. године.

Нека му је вјечна слава, и њему и храбрим ваздухопловцима југословенске краљевске авијације, који су тога јутра пресрели на стотине њемачких “штука”, покушавајући да одбране Београд.

мајор авијације, ваздухопловни официр Краљевине Југославије

Весковић Сава Андрија рођен је 2. новембра 1905. године у селу Забрђу код Андријевице. Завршио је седам разреда гимназије у Приштини. Завршио је Нижу школу Војне академије од 1. октобра 1924. до 1.априла 1927. године. Почео је са службом у 24. пјешадијском пуку у Пећи од 1. априла 1927. године до 5. фебруара 1930. године. Потом службује у команди Ваздухопловних стручних војних школа у Скопљу од 1. децембра 1930. до 13. фебруара 1933. године. Био је пилот и достигао до чина мајора авијације на којој га је дужности затекао рат и бомбардовање Југославије. 1940. године одликован је медаљом за војничке врлине. Био је ожењен са Надом Радановић, кћерком Михаила и Марије. Дана 6. априла 1941. године, полетио је са аеродрома из Скопља да брани Београд и био погођен од њемачке авијације изнад Краљева, гдје се принудно спустио на некој ливади. Један је од организатора и учесника народног устанка за ослобођење Андријевице јула 1941. године, Био је командант Андријевичке бригаде, потом командант Комског корпуса Лимских четничких одреда Југословенске војске у отаџбини.. Погинуо је јуна 1943. године приликом засједе на планини Маргити са пратиоцем Нововић Рајком.

(Прилог припремио Горан Киковић,главни и одговорни уредник часописа  ”Глас Холмије” из Берана)